Тако је говорио Војкан Борисављевић: "Моје песме су народне, али нису народњачке"

"У празној соби где си некад била нема ничег више да ме на те сећа, однела си слике, успомене, писма, однела си мирис с неубраног цвећа. Овде те још чека, к'о на крају пута, нежност коју дуго чувао сам за те, превари све друге, врати се још једном, да се звезде врате у те дуге ноћне сате. Руже су увеле у твојим очима, а косе другима миришу ноћима, птице одлетеле, миловања знана, а ја те волим као првог дана." (Војкан Борисављевић - Жељко Крзнарић) - Изазов је