Rusija i Ukrajina: Lideri NATO članica odbacili predlog francuskog predsednika o slanju „zapadnih trupa u Ukrajinu"

Predsednik Francuske Emanuel Makron rekao je da je za evropsku bezbednost „ključno da Rusija bude poražena u Ukrajini", a nije isključio mogućnost i slanja zapadnih trupa.

Ipak, više NATO članica, među kojima su Amerika, Nemačka i Velika Britanija, odbacilo je ovaj predlog.

Dmitrij Peskov, portparol Kremlja, upozorio je da će doći do direktnog sukoba ako se uključe NATO trupe.

Makron je u Parizu rekao da su se evropski lideri saglasili da obezbede Ukrajini rakete srednjeg i dugog dometa.

Dodao je da „ne postoji konsenzus" o slanju zapadnih trupa u Ukrajinu, ali da „ništa ne treba isključiti".

Dok se Ukrajina suočava sa velikom nestašicom oružja, ruska vojska je u poslednje vreme ostvarila nekoliko uspeha na frontu.

• Dve godine rata u Ukrajini: Odgovori na pet ključnih pitanja
• Da li Rusija preokreće situaciju u Ukrajini
• „Poginulo 31.000 ukrajinskih vojnika od početka rata", kaže Zelenski

Kijev kritično zavisi od oružja zapadnih saveznika, posebno SAD, kako bi mogao da nastavi borbu protiv Rusije, koja je mnoga snažnija vojna sila sa obiljem artiljerijske municije.

Američki predsednik Džo Bajden naveo je da je „put ka pobedi" obezbeđivanje vojne pomoći u vidu oružja i municije da Ukrajinci mogu sami da se brane.

Ipak, preko potrebni, novi paket vojne pomoći od više od 60 milijardi dolara iz SAD i dalje čeka odobrenje donjeg doma Kongresa, nakon što je Senat dao zeleno svetlo.

Proteklog vikenda, ukrajinski ministar odbrane rekao je da je trenutno odložena gotovo polovina celokupne zapadne pomoći, što Ukrajinu košta života i teritorije.

Ruska invazija na Ukrajinu ušla je u treću godinu, bez naznaka da bi najveći rat u Evropi od Drugog svetskog rata mogao uskoro da bude završen.

Kriznom sastanku podrške Ukrajini u ponedeljak prisustvovali su šefovi evropskih država, među kojima i nemački kancelar Olaf Šolc i britanski ministar spoljnih poslova Dejvid Kameron.

Učestvovali su i američki i kanadski zvaničnici.

„Uvereni smo da je poraz Rusije apsolutno neophodan za bezbednost i stabilnost u Evropi", rekao je Makron.

Opisujući Rusiju kao „jedinog agresora", nastavio je: „Mi nismo u ratu sa ruskim narodom. Mi jednostavno ne želimo da im dozvolimo da pobede".

Makron je najavio da će koalicija obezbediti Ukrajini „rakete i bombe srednjeg i dugog dometa za izvođenje dubokih udara".

Nije rekao kada će takvo oružje biti isporučeno.

• Mira će biti kad Rusija ostvari ciljeve, kaže Putin
• Intervju Takera Karlsona sa Putinom: „Zapad nas je prevario"
• Puna groblja i prazni domovi: Patnja Ukrajinaca ne jenjava
• „Žao mi je svakog izgubljenog života": Kako su dve godine rata promenile Rusiju

Makron nije isključio slanje zapadnih kopnenih trupa u Ukrajinu, ali je priznao da postoje razlike među saveznicima.

„Danas nije bilo konsenzusa da trupe budu poslate u Ukrajinu i to način koji je zvaničan, pretpostavljen i odobren", rekao je on.

„Ali u perspektivi, ništa ne treba isključiti. Učinićemo sve da Rusija ne dobije ovaj rat".

Peskov je ovaj predlog nazvao „veoma važnim novim elementom".

„U tom slučaju, morali bismo da pričamo ne o mogućnosti već neizbežnosti (direktnog konflikta)", kazao je.

Predlog o slanju trupa odbacili su i drugi evropski lideri.

Nemački kancelar Olaf Šolc rekao je da nije bilo promene u stavu da nijedna evropska država ili NATO članica neće slati trupe u Ukrajinu.

Predstavnik za štampu britanskog premijera Rišija Sunaka kazao je da ne postoje planovi da se pošalje dodatna vojska osim malog broja profesionalaca koji već obučavaju ukrajinske snage.

Podrška „Italije ne uključuje prisustvo trupa iz evropskih ili NATO zemalja na ukrajinskoj teritoriji", navedeno je i iz kabineta italijanske premijerke Đorđe Meloni.

Češki premijer Petr Fijala ranije je rekao da njegova zemlja nema nameru da pošalje vlastite snage koje bi učestvovale u ratu u Ukrajini.

On je reagovao na komentare slovačkog kolege Roberta Fica, koga je citirala novinska agencija Rojters:

„Mogu da potvrdim da ima zemalja koje su spremne da pošalju trupe u Ukrajinu, postoje zemlje koje kažu da to nikada neće učiniti, među kojima je i Slovačka, a ima i zemalja koje kažu da ovaj predlog treba razmotriti."

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski, koji je takođe učestvovao na sastanku putem video veze, rekao je da „sve što radimo zajedno u odbrani od ruske agresije daje stvarnu sigurnost našim nacijama u decenijama koje dolaze".

Rusija je više puta upozoravala da bi bilo kakvo raspoređivanje zapadnih trupa u Ukrajini izazvalo direktan sukob Moskve i vojnog saveza NATO-a.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 02.27.2024)