Интервју петком са Урошем Димитријевићем: „Даске“, одрастање једног миленијалца

„Мој дух ће заувек бити са вама.&qуот;

Не, тај натпис није написан на зиду напуштене цркве, нити у каквом мрачном подруму, направљеном на месту заборављеног гробља, у којем комотно живи породица духова.

Та порука дочека ме сваког дана када дођем у редакцију, залепљена у левом углу монитора.

Оставио ју је Урош Димитријевић последњег дана радног боравка у ББЦ-ју, кад сам се кришом, после дугог лутања по околним компјутерима, уселио на његово место.

Неколико година касније, Димитријевић живи у Паризу, где је остварио сан сваког љубитеља стрипа и почео да ради у овој индустрији, вози скејт и пише.

Његов дебитантски роман Сироти мали ратови ушао је 2021. у ужи избор за НИН-ову награду.

Други, Даске, освојио је награду Политикиног забавника за најбољи роман за младе.

• Стево Грабовац за ББЦ: „Нисам ја постао писац, него је писац постојао унутар мене&qуот;
• Тери Прачет - блесавост и апсурд као критика и огледало друштва
• Слободан Тишма за ББЦ: „Не смемо да постављамо никакве границе у уметности, ако нешто радимо, онда идемо до даске”
• Балкан и стрип: Чији је вршњак Дилан Дог

„Нисам могао да верујем, чудан је осећај&qуот;, каже Димитријевић у интервјуу за ББЦ на српском.

„Мислио сам да ћу, ако икада добијем неку награду, скакати од среће, отварати шампањац.

„Да, био сам срећан, али оно као британски џентлмен срећан, само сам климнуо главом, што не значи да не ценим награду, ценим је бескрајно.&qуот;

Жири је у образложењу, на обележавању 85 година Забавника, навео да награда додељена причи о јунаку који скејтом „јури кроз одрастање и друштвену панораму испуњену живописним ликовима и догађајима&qуот;.

На први поглед „непретенциозно приповедање отвара просторе дубоке емотивности, непатворене дечачке наивности и особене отворености својствене младима&qуот;.

Одрастање

„Ако је ово роман за младе, питање је да ли бих га ја као млад читао&qуот;, каже Димитријевић.

„Нисам тада уопште имао читалачке навике.&qуот;

Рођен је 1991. у Нишу, а прво се заљубио у стрипове.

„Мислим да је први био неки Дизнијев, Микијев забавник можда, које је мој деда куповао, иако можда чак и не тако редовно.

„Био је један ком сам се стално враћао, када Мики иде да набави божићну јелку, па ту долази Хроми Даба и они се боре за њу... То је први стрип који сам читао.&qуот;

Убрзо је „апсолутно одлепио&qуот; на Астерикса и Обеликса, као и Таличног Тома.

А онда следи пауза.

Интересовали су га стрипови славних америчких издавачких кућа Марвел и Ди Си (ДЦ), којих у Србији почетком 2000. једноставно није било.

„Зато сам се баш навукао када је Весели четвртак почео да издаје Дилана Дога.

„Сећам се да сам за епизоду Кућа духова помислио 'хм, ово уопште није тако лоше', али ме је зато Некрополис потпуно оборио са ногу, заиста сам се распаметио. Дилан Дог ми је открио милион нових светова.&qуот;

Стриповској дружини, предвођеној истраживачем ноћних мора, кришом су се у међувремену придружиле и неке књиге.

Као и код сваког миленијалца, пре свега Хари Потер.

„Сећам се како сам на једном зимовању, када треба устати што раније да би већ око осам или девет био на стази, до три или четири ујутру читао Реликвије смрти.

„Родитељи се бунили, иако ми није баш било јасно зашто - читам иако сам на распусту, пустите ме.&qуот;

А онда је поново уследила пауза јер је, како каже, било тешко наћи ишта што може да парира свету Хогвортса, Хагрида и Хермионе.

Баријеру је пробио тек Ден Браун, аутор низа трилера, попут Да Винчијевог кода и Анђела и Демона, уз које му се читалачка навика потпуно увукла под кожу.

„'Вау, ово је књижевност? Па ово не можеш да испустиш из руке', мислио сам&qуот;, прича Димитријевић уз осмех.

„После њега сам био навучен, увео ме је у свет неке много комплексније књижевности и причања прича. И није ме срамота, апсолутно волим поп-културу.&qуот;

• Видимо се у сновима: Прича о Сендмену, „стрип азбуци“ која је променила свет
• Хуго Прат - отац Корта Малтезеа који је сложено чинио једноставним
• „Доста је са ћутањем&qуот;: Стрипом против стигматизације интерсекс особа у Србији
• „Лептирићи&qуот;: Стрип пољубац двојице тинејџера који је узбуркао емоције у Србији

Детињство су обележиле видео игре и вожња скејтова.

„Био је један комшија, мало старији од нас, који је возио скејт и био као симбол кулоће.

„Играо је баскет, што смо сви тада радили због репрезентације и Свемирског баскета (Спаце Јам), а још је на све то возио скејт, сасвим довољно да га имитирамо.&qуот;

Кад год су могли, Урош и његово друштво су по Нишу возили скејт.

Ако би их лоше време утерало у кућу, биле су ту видео игре - мењали су се пред екраном „на један живот&qуот;, због чега му је управо компјутер прва асоцијација на Ниш његовог детињства.

„Видео игре су нам биле цео свет, можда и зато није било пуно читања.

„То су наши рото-романи (назив за јефтина издања белетристике, популарна у некадашњој Југославији, позната као кримићи и љубићи).&qуот;

Даске

Све је то довело до романа Даске.

Инспирацију му је дао млађи брат Сава, назвавши Ниш омиљеним градом на свету, у тренутку када Урош живи у 2.000 километара удаљеном Паризу.

„У једном периоду сам се мислима стално враћао у тај Ниш мог детињства и било ми је лепо, нисам осећао неку меланхолију, иако сам свестан да га више нема.

„И зато сам помислио да те ствари треба записати, схватио сам да ми је битно да их испричам.&qуот;

Вук и Митар, ликови из његовог првог романа, тако су добили прилику да одрастају и возе скејтове по Нишу са почетка 21. века.

Прати их низ асоцијација које ће већина миленијалаца без проблема укачити.

На пример, да леаве ме алоне на енглеском не значи само „оставите ме на миру&qуот;, већ и шифру како да полиција у ГТА видео игри престане да вас јури.

Место су нашле и најпопуларније игре тог доба, попут Макса Пејна, Хитмена, Ларе Крофт, као и неизбежни Тони Хок про скејтер, серије Смолвил, Чари и ВИП са Памелом Андерсон, као и музика - од Перл Џема, преко П.И.М.П. репера 50 цента, до Тропског бара Владе Георгиева.

И једно тинејџерско лето, уз које, наравно, иде једна љубав.

Књига је „љубавна на неколико начина&qуот;, сматра Димитријевић.

„Прво, због мог односа према граду који сам некада много волео, који волим и данас, само на другачији начин, и који ми недостаје, затим љубав према скејту, као и љубавна прича између ликова јер какво је то лето без љубави!?&qуот;

Даске назива „малим џепним романом, савршеним за лето&qуот;.

Имао је огромну трему зато што се прича дешава баш у Нишу.

„Мањи је град - не смем да кажем да је мали - људи су према њему веома заштитнички настројени и, кад год сам писао о Нишу, помало сам се бојао реакције.

„Али главна утеха ми је била да је то моја прича о мом граду, како сам га ја видео и доживљавао.&qуот;

Пред доделу награде Политикиног забавника, на рачун романа и Димитријевића стигло је и неколико критика због употреба псовки.

Милутин Ђуричковић са Института за дечју књижевност сматра да књиге са „псовкама и ласцивним изразима нису примерене деци и омладини, те не заслужују да буду награђене&qуот;, наводи се у тексту на порталу Нова.

Димитријевић одговара да је „речник неодвојив од реалности&qуот;.

„Пишем како пишем, а мислим да пишем како људи и данашњи клинци говоре, или се барем трудим да буде тако, а ако некоме то смета...

„Не знам, свако има право да се буни, жали, истерује правду, желим им сву срећу у томе.&qуот;

Он, ипак, сматра да је много тога извучено ван контекста.

„Било је коментара 'не бих дао овом човеку да приђе детету на 500 метара' и сличне грозне ствари, попут повезивања књиге са трагичним случајем у Рибникару, а да нико притом књигу није прочитао&qуот;, каже Димитријевић.

„Да, јесте, има псовки, али који је контекст тог разговора, шта му је претходило, шта долази после, то нико од тих људи не зна.&qуот;

Истовремено, њему познати и непознати миленијалци су му се, како каже, захваљивали на 212 страница дугом повратку у ране двехиљадите, многима омиљени период живота.

Похвале су стигле и од оних који данас муку муче са одрастањем.

„Једнако су ми се јављали родитељи да кажу 'сад коначно разумем', а и клинци са 'хвала ти на подршци'.

„Јавио се, на пример, пријатељ мог оца чији је син тинејџер и који им је после читања рекао 'видите ли колико ме смарате, биће све ок', што ми је апсолутно највећа похвала.&qуот;

---

Погледајте видео: Човек који је решио мистерију смрти писца Малог принца

---

Млади и читање

У рецензији Дасака, писац Ото Олтвањи роман за младе назвао је „виталном, код нас недовољно заступљеном формом&qуот;.

Иако се често чује да су књиге младима досадне и превазиђене, Димитријевић ипак мисли да они читају много више него што старији могу да претпоставе.

Као највећи показатељ тога указује на манге, популарне јапанске стрипове, као и вебтоонс, дигиталне стрипове направљене у формату за телефоне и скроловање.

• О стриповима са Далеког истока: како су манге освојиле Србију, а посебно младе

„Питам пријатеља који у Србији држи продавницу стрипова како је било на Сајму књига, он каже 'кренуло је онако, али су онда дошли клинци да купују манге'.

„Можда ће због тога сутра читати класике, можда ће за 20 година, можда неће никад, али са тим да млади не читају, уопште не могу да сложим.&qуот;

Притом су, додаје, манге често „комплексније и боље од многих књига и стрипова&qуот;.

„Ако их упоредиш са Загором, који је овде институција, врло је јасно ко ту има предност.&qуот;

Према истраживању фондације Фридрих Еберт, четвртина младих је одрастала окружена књигама, 29 одсто је изјавило да често чита, 57 одсто то ради понекад, док 14 одсто никада не чита.

Из издавачке куће Лагуна, једне од највећих Србији, навели су раније да млади између 15 и 30 година чине око трећине укупних посетилаца њихових књижара.

Посебно су заинтересовани за манге, епску фантастику, екранизоване књиге, као и литературу која се препоручује на друштвеним мрежама.

• О змајевима и људима: Пет серијала епске фантастике које не смете пропустити
• О „оцу епске фантастике&qуот;: Зашто су Толкинове приче и даље тако популарне широм света
• О психоисторији и слободи: Чему нас учи „Задужбина&qуот; и зашто сви треба да је прочитају
• Шта се крије испод песка „Дине&qуот;: Прича која је променила свет

Нова књига

Последњих година, Димитријевић се помало одвикао од скејта, за шта криви „свакодневну колотечину&qуот;.

„Никада то није било прекинуто, али меље те посао, почнеш да се плашиш да се не разбијеш негде, баш зато што су ти ноге и руке неопходне да би радио.&qуот;

У Париз је отишао са два-три кофера, где за скејт није било места, али му је девојка купила на поклон нови.

„Сада га више возим, али само крузирам кроз град, идем чак понекад на посао, али не покушавам никакве трикове да изведем и у миру сам са тим.&qуот;

Доста чита и пише, што сматра неодвојивим.

„Читам јер волим, зато што хоћу да пишем боље и ако сваки дан размишљам о писању, онда морам да волим то, колико год било тешко понекад.&qуот;

Ускоро почиње и нови роман.

Има скицу и ликове, који неће бити исти као у прве две књиге, као ни окружење.

Прва је била у Београду, друга у Нишу, а трећа ће бити у Паризу.

„Магичан је град, веома инспиративан.

„Надам се да услов неће бити да за сваку нову књигу живим у том граду, не могу толико да се селим&qуот;, каже уз осмех.

---

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 03.01.2024)