ОНОСВЕТСКИ БЕСКУЋНИК

Прошетах данас завичајним гробљем. Дуго нисам долазио у село, а данас је црквени празник. Много нових камених плоча. Негде прочитам име, негде годину рођења, негде годину смрти. Крај неке станем и кажем реч-две, с неким се нашалим, крај неког замислим. Крај неког гроба чупнем коров, на некој плочи спустим руку. Кренем ка излазу (ако одавде уопште има излаз), ударила петровданска врућина а ја ни флашицу воде код себе. Одједном ме обли хладан зној, клецнуше колена.