Наташа Миљковић: РТС од својих гледалаца вешто скрива суштинске проблеме

РТС од својих гледалаца вешто скрива суштинске проблеме, оцењује у емисији Пола сата Демостата новинарка Наташа Миљковић, која верује да на РТС нису свесни своје улоге и обавезе за будућност ове земље.

Можемо ли данас да замислимо да на РТС-у четвртком, у прајм тајму, у истој емисији гостују Драгољуб Жарковић, Жељко Цвијановић, Небојша Медојевић, Душан Михајловић, Александар Вучић и да разговарају о убиствима новинара. То се десило у емисији “Кључ”.

Некада су на РТС давали отказе, сада не, сада те склоне да не сметаш… Научили су да те ставе у безбедну зону, да ти је лепо. Други, који нису могли да нађу безбедну зону, остављени су сами да се снађу. Тада је настала чувена дисидентска соба са врхунским новинарима.

Постоји сива зона релативизације, у којој медији делују као да су критички, али само до тачке када постаје густо. У тој зони је највеће жариште збуњивања гледалаца.

Између два пола медија, оних који су, како независни и оних који су провладини, постоји сива зона релативизације, у којој медији делују као да су критички, али то је тако само до тачке када постаје густо, када се појави права афера, а тада се скреће поглед, каже у емисији Пола сата Демостата новинарка Наташа Миљковић, која је годинама уређивала и водила емисије на РТС, а сада ради на телевизији Н1.

“Мислим да у тој сивој зони, где гостују и власт и опозиција, највеће жариште збуњивања гледалаца, да је то циљ, јер са ова два пола о којима сви стално говоримо да смо као друштво и медији подељени, ствари су јасне, али ми се чини да је сива зона већи проблем”, рекла је Миљковић.

Упитана да ли је и РТС у тој сивој зони, Миљковић наводи да јесте – на РТС нема агресије, нема мржње, али је то онај сервис који, поштујући своје гледаоце, вешто скрива суштинске проблеме грађана.

Миљковић наводи да се РТС увек највише веровало и да је увек био најгледанији и верује да они нису ни свесни своје улоге и обавезе које имају за будућност Србије.

“Ви не схватате колико се гледа у Србији, он се укључи и искључи пред спавање, пензионери по Јутарњем дневнику и Дневнику 2 навијају да попију лекове, а те две емисије можемо да дефинишемо више по ономе чега нема, него по ономе чега има, а то мени као грађанину јако страшно, зато што тога на РТС нису ни свесни, мислим да нису свесни своје улоге и своје обавезе за будућност ове земље”, рекла је Миљковић.

Она примећује и да на РТС нема критике власти, али да има зато председник државе Александар Вучић нема проблем да критикује новинаре РТС, чиме шаље поруку да никада нису довољно сервилни.

Миљковић сматра да је јавни сервис био најквалитетнији у време када је генерални директор био Александар Тијанић, иако је и тада било негодовања и протеста. Подсећа да је и Александар Вучић, када је био у опозицији, протестовао испред зграде РТС.

“Али, то је право грађана, сви треба да тражимо бољи јавни сервис”, наводи она.

Наташа Миљковић је на РТС прво водила дебатну емисију Кључ. Каже да није било забрањених гостију, без обзира да ли су теме биле атрактивне, интригантне, политичке, феноменолошке…

За тим фотељама сви су седели. Никада ми није било речено да је неко забрањен. Мени је у глави пример емисије “Да ли мртви новинари боље пишу”, на годишњицу убиства, замислите да данас седе неки, сада покојни, Драгољуб Жарковић, поред њега новинар Цвијановић, Небојша Медојевић, министар полиције Душан Михајловић, да је ту Александар Вучић и да они разговарају о убиствима новинара, у прајм тајму, четвртком.

Каже да је та емисија имала своје последице, да је Душан Михајловић приведен одмах после емисије, што показује да је оно што је било речено у програму имало ефекта.

“Ових дана смо сведоци да истраживачки новинари износе, дају детаље тужилаштву, тужилаштво каже спавамо, пијемо кафу, нисмо надлежни, тада се реаговало у року од једне вечери”, наводи она.

Каже и да се не сећа госта који је говорио да неће у студио са неким, што је данас део проблема и на РТС, истичући да није за све крив РТС.

Говорећи о томе како се уређује Јутарњи програм, Миљковић преноси своје искуство од пре десет година, додајући да, знајући РТС, не мисли да се било шта променило.

Она наводи да је за њу сегмент прелиставања штампе био највеће уживање и да се тада, како оцењује, са саговорницима разговарало онако како данас разговара на Н1.

Износи и пример.

“Тема је била корупција у породилиштима, Тијанић је био жив. Љуба Милановић је био помоћник министра здравља и требало је да дође да причамо о томе зашто дајемо 500 евра у породилиштима. Пред почетак емисије је изговорио – биће ово наступ једног камиказе. И креће разговор о 500 евра, то звучи банално наспрам онога што је он почео да говори, а рекао је да се у овој земљи нико ништа не пита ни Борис Тадић, који је тада био председник, ни Ивица Дачић, за све се пита Мики Ракић и навео је још нека имена, неке фиоке. У том тренутку остајеш без концепта за разговор… Човек је рекао шта му је на души, сећам се да је добио аплауз из режије, сутрадан је био насловна вест у свим новинама, укључујући и Политику, неки су покушали да га дискредитију… Али су га брзо после тога звали из СНС и после је отишао тамо”, испричала је Миљковић.

Каже да је било и гостију и разговора сличних оним које данас води на Н1, да се причало и о финасијама и о корупцији.

“Ја сам радила Јутарњи програм до 2014. године, дође гост, исприча на нивоу Н1 у јутарњем програму, оде без икакве штете, без да мене неко зове, да ми нешто каже. И исто се дешава да тог човека тог јутра зову из централе СНС да дође до Старог Меркатора, баш су гледали његов наступ. Они су тад врбовали те људе који имају податке, који су храбри да нападну тадашњу власт, не би ли их придобили за себе”, наглашава Миљковић.

На питање да ли је после гостовања Љубе Милановића она лично дошла у проблем, Наташа Миљковић каже да је само од Тијанића добила једну новинарску лекцију и ништа више.

Упитана како се од таквог Јутарњег програма дошло до оваквог данашњег, у којем влада цензура гостију, тема и питања, Миљковић каже да се ништа не дешава преко ноћи и износи још један пример.

“Динкић напушта Цветковићеву владу, ја спремам емисију, пишем питања за госте и бенд који се зове Апсолутно романтично треба да дође да представи албум, Само ми уредник Београдске рубрике, који је и данас уредник, јавља да неће доћи бенд… Због песме из филма Професионалац, Пада влада. Ја питам какве везе има, неће певати ту песму, изашао је нови албум… То је један прави пример аутоцензуре, где нико није тражио да се то догоди, само је неко проценио – министар је дао отказ, можда није у реду да дође бенд који је певао Пада влада”, каже Миљковић.

То је било везивање сигурносног појаса, оцењује она.

Наводи да разуме да новинарима треба одређено време да схвате да можда раде против својих уверења, али да дође тренутак када је доста. “Али, живимо у овоме 12 година, ко није схватио шта ради, мислим да неће ни схватити”, навела је Миљковић.

Наташа Миљковић је после Јутарњег програма на РТС почела да ради емисију “Студио 3” у којој су гостовали Србијанка Турајлић, професор Чедомир Чупић, Саша Јанковић, а говорило се о корупцији, прислушкивању, непотизму.

Међутим, емисија је, после петнаестак епизода, укинута – Наташа Миљковић сматра због тога што су гости били спорни.

“Није било лако да се утиче на нас шта ћемо да радимо и најлакше је било да се скинемо и уведемо у ред тако што ћемо се склонити из прајм тајма”, наводи она и додаје да су премештени у термин од 10 до 12 ујутру да раде емисију “Тако стоје ствари”.

“Некада су на РТС давали отказе, сада не, сада те склоне да не сметаш… Научили су да те ставе у безбедну зону, да ти је лепо, а други, који нису могли да нађу безбедну зону, остављени су сами да се снађу. Тада је настала чувена дисидентска соба са врхунским новинарима, који су радили феноменалне документарце”.

Она каже да је идеја да је РТС Звезда или Партизан и да нико неће да игра за “ФК Јазавичар”, али да су се ствари временом промениле.

“Мене је јако заболела Бујошевићева изјава, са којим сам се пријатељски растала, који је оценио да људи одлазе због плате. Нико од нас није отишао због веће плате”, рекла је Миљковић.

Она наводи да и сада на РТС постоје безбедне зоне и теме које се на врхунски начин ураде, где долазе и добри гости, али да то нису суштински важне теме.

“Где ћу ја да видим да је Никола Петровић прошао са кокаином, алкохолом, где ћу да видим Малу Крсну да то поставе као питање, а не као реакцију органа”, упитала је она.

Оцењује да постоји добар део колега који чекају да дође неко ново време, уз оцену да се са РТС, који значи сигурност, редовну плату, тешко одлази.

Миљковић оцењује да је моменат када је укинута емисија “Утисак недеље” на Б92 био кључни за промену наратива о медијској слици у Србији.

“Вучић је тог дана схватио да му свако гашење медија неће одузети ништа од његове популарности, док год он прича о платама, пензијама, инвестицијама, инвеститорима, путевима, овај народ у Србији о појму слободе медија, о претњама новинарима, гашењима емисија, то их не занима и да може да заведе ред у медијски сектор без икакве штете по сопствени рејтинг”, наглашава она.

Миљковић каже да живимо у време спин диктатуре и да они који владају спиновима гађењем медија праве своју популарност или им пак гашење медија само по себи доноси популарност, али свакако не одузима.

“И зато не верујем ни сада да ће се Вучић одрећи медија пред изборе”

На питање када је на РТС било најлакше професионално радити посао, Миљковић одговара – у време двовлашћа Тадић – Коштуница.

“Немаш један центар, нема нико да одређује и постоји баланс моћи. Тад је било не најлакше, било је најлепше радити јер нема притисака са једне стране. И сећам се кад је Николић победио на председничким изборима, па се није знало шта ће бити са владом док се Дачић премишљао, седели смо и размишљали колико би било добро да не буде и влада Николићева, да се вратимо у тај период јер мислим да је то здраво за друштво – диверзификација моћи”

“Видела сам да сте пре неки дан причали о проруском наративу на РТС. Шта је био слоган РТС – Јавни сервис европске Србије. Ко је скинуо тај слоган”

Миљковић каже и да грађани желе јавни сервис, али да га жели и свака власт када дође, али да би било одлично за нас да Јавни сервис Србије обавља бар 80 одсто своје функције.

На питање да ли постоји независно новинарство, Миљковић одговара да постоји професионално новинарство, да смо данас између политике, оглашивача, бизниса

“Шта је мера независног новинарства? Ја сваког јутра идем на посао знајући да могу да зовем кога хоћу, али имам други проблем, неће да дођу. И немам баријеру ни од уредника, ни од газде, којег и не знам. Мислим да постоје оазе независног новинарства”, наводи она

Подсећа и да у Србији имамо на делу дискредитовање независних медија, истраживачких портала и новина, али да се они не гасе, јер су властима потребни за легитимизацију, како би рекли да је држава демократска.

“Долазе критичари на те медије, али ти их малтретираш, кажеш да мрзе народ и земљу, убијаш их, али не гасиш, јер би то била диктатура. Ниједан спин диктатор или спин председник неће признати да су то независни медији, већ ће им приписивати етикете, јер су им потребни”, закључује Миљковић.

(Бета, 16.03.2024)