Акција Подне против Путина и у Београду: Дугачка колона руских држављана испред бирачког места

Хиљаде руских држављана гласале су данас у Београду на председничким изборима у Русији, а многи од њих су на бирачко место дошли у подне, у склопу глобалне акције "Подне против Путина", захваљујући чему је формирана дугачка колона.

Акција "Подне против Путина" организована је на позив у међувремену преминулог руског опозиционара Алексеја Наваљног, који је поновила његова удовица Јулија Наваљна. Она је у подне дошла на гласање у амбасаду Русије у Берлину.

Испред руске амбасадорске школе на Новом Београду, јединог бирачког места у Србији, у подне су се окупиле стотине држављана Русије, а по доласку оснивача невладине организације Руско демократско друштво Петера Никитина избио је мањи инцидент.

Никитин, који је развио заставу Русије са натписом "Путин није Русија", што су многи од окупљених поздравили овацијама и аплаузом, ушао је у расправу са старијим руским држављанином који је чекао у реду за гласање.

На пољани прекопута бирачког места, Никитин и други активисти Руског демократског друштва развили су транспаренте и слику Јулије Наваљне.

Никитин је новинарима рекао да је највећи број људи дошао на гласање да изрази противљење председнику Владимиру Путину, који 24 године влада Русијом, и његовом рату против Украјине.

"Људи ће гласати, али сви знамо да то не утиче на резултат избора. Зато је организована акција 'Подне против Путина' да покажемо и себи и људима око нас и свету колико нас има. Сваки диктатор покушава да подели људе да се осећају усамљено, да свако ко је против, мисли да је у мањини. На овај начин показујемо да то није тако", казао је Никитин.

Акцију "Подне против Путина" претходних дана су најављивали руски опозициони активисти, позивајући бираче да прецртају гласачки листић и да на њему напишу име Алексеја Наваљног, најистакнутијег противника Кремља који је 16. фебруара преминуо у руском затвору у Сибиру под нејасним околностима.

На тродневним председничким изборима у Русији, који су данас завршени, гласало се широм Русије, али и у окупираним деловима Украјине - Запорожју, Херсону, Доњецку и Луганску.

Током прва два дана гласања у Русији, забележено је више случајева вандализма на бирачким местима, укључујући бацање "Молотовљевог коктела" и сипање зелене течности у гласачке кутије. То је био очигледан омаж Наваљном, кога је нападач 2017. попрскао зеленим средством по лицу.

Избори су одржани после немилосрдног обрачуна руских власти са независним медијима, невладиним организацијама и опозиционим политичарима, који су или убијени или у затвору или им није одобрена кандидатура.

Будући да 71-годишњи Путин није имао озбиљног ривала на изборима, и пре почетка гласања било је јасно да ће он обезбедити нови шестогодишњи мандат.

На изборима су учествовали и лидер Либерално демократске странке Леонид Слуцки, заменик председника доњег дома парламента Владислав Даванков из странке Нови људи и посланик Николај Харитонов из Комунистичке партије.

Према првим подацима Централне изборне комисије, на основу 24 одсто обрађеног материјала, за Путина је гласало 87,97 одсто гласача, а излазност је била већа од 73 одсто.

(Бета, 17.03.2024)