Светски дан ласта: „Једва чекам да чујем њихов цвркут"

Породица Гвозденовић живи недалеко од Краљева, града на западу Србије, и сваке године у марту месецу има нове чланове.

У дрвеним таваницама старе штале, настани се око 80 породица ласта.

„Чим уђу у шталу, цвркућу, певају, све је тако весело.

„Оне су за мене симбол среће и радости&qуот;, каже раздрагано Мирјана Гвозденовић за ББЦ на српском.

• Шта џивџан у Београду збори на Светски дан врабаца
• Да ли су угрожене птице на војвођанским њивама
• Како је Џипси, ретка птица ћелавог ибиса, доспела у долину Неретве

У свету има око 90 врста, а у Србији се углавном настањују сеоске, градске, горске, даурске ласте и брегунице, објашњава Урош Стојиљковић из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије.

Ипак, ласте су међу 74 врсте птица на листи угрожених, кажу стручњаци.

Углавном долазе у другој половини марта или почетком априла, а одлазе крајем августа, шест хиљада километара јужније, у подсахарску Африку.

„Миграторни обрасци код ласта мењају се услед климатских промена, па сваке године бележимо њихов све ранији долазак и каснији одлазак, што може бити проблематично по њихов опстанак, јер њихов долазак можда не успеју да усагласе са доступном храном, односном инсектима&qуот;, додаје он за ББЦ на српском.

Њихов значај за човека највише се огледа управо у томе што се углавном хране инсектима које људи сматрају штеточинама.

„Ласта за сат времена поједе 60 инсеката&qуот;, додаје Стојиљковић.

Друштво за заштиту и проучавање птица Србије годинама организује такмичење „Домаћинство које су ласте изабрале&qуот; у оквиру програма „Пролеће уживо&qуот; који се спроводи широм Африке и Евроазије како би се указало на сеобе птица, њихову угроженост и заштити.

Гвозденовићи су 2020. године победили на овом такмичењу.

Имали су тада 86 гнезда ових птица селица.

У свету се од 1960, сваког 19. марта обележава Светски дан ласта, дан пре званичног почетка пролећа.

Више од пола века суживота

Мирјана има 74 године, бави се сточарством и на помен ласте одмах се развесели.

„У овој кући сам више од 50 година, а ласте су већ тада долазиле.

„У почетку их није било толико колико их је данас&qуот;, каже она.

Јата им долазе око 22. марта, а одлазе у првој половини септембра, мада се и то, додаје, с годинама променило.

Ласте су птице које су и симбол породице и верности, јер се углавном враћају старим гнездима.

У њиховом одсуству, Гвозденовићи редовно надгледају „дом&qуот; омиљених чланова.

Дешава се да део отпадне, јер се прави од блата и сена.

„У близини наше штале је поточић, па чим дођу, уз цвркут доносе воду, чисте дом и 'крпе' оштећене делове&qуот;, препричава 74-годишња Мирјана.

Сећа се да је једном, хранећи краву, уочила да је гнездо само пало, а да су у њему били младунци.

Гнездо је ставила у посуду на стуб у штали.

Птице су наставиле да брину о младунцима који су успешно излетели из импровизованог гнезда.

„Много сам била срећна што су преживели&qуот;, додаје.

Пећински цимери

Човек и ласта су у суживоту вековима, још из периода живота у пећинама.

„Ласте прате човека и њихова исхрана зависи од људских активности&qуот;, објашњава Стојиљковић.

Број ових раздраганих птица је у паду, не само у Србији већ и у свету.

Стојиљковић наводи да је, развојем пољопривреде 1970-их, глобално угрожено око 74 врста птица, а да су међу њима и ласте.

Међу главним разлозима јесте угрожавање станишта, исушивање река и недовољно материјала у градским срединама за прављење гнезда.

„Не погодује им наш начин живота, односно наша архитектура. Оне гнезда праве у помоћним објектима где има стоке, животиња, воде.

„Ми данас правимо стаклене зграде, које су херметички затворене. Нема више углова и ивица где би могли да сместе гнездо&qуот;, објашњава он.

Додатни разлог је и све већа употреба хемикалија у пољопривреди, због чега се смањује број инсеката, главне хране ластавица.

„Некада смо у кући имали више врста птица: сову на тавану, ласте, врапце, а сада је то све мање и мање&qуот;, додаје Стојиљковић.

Он наводи да људи углавном имају позитиван однос према овим птицама и да их асоцирају на пролеће и долазак лепог времена.

Попут многих животиња, и ови весници пролећа пронашли су место у митовима и легендама.

Тако се у Србији верује да је слетање ласте на прозор знак да ће у кућу стићи писмо или вест.

Помињу се и у народној пословици једна ласта не чини пролеће, која поручује да не треба закључивати на основу једне чињенице, већ шире сагледати ситуацију.

Ласте су нашле место и у песмама Јована Јовановића Змаја, великана српске књижевности.

Школске приредбе, омиљена тетоважа и симбол вечите среће

Осим Антарктика, ласте насељавају све остале континенте на Земљи.

У Сан Хуан Капистрану, граду у Калифорнији, сваког 19. марта се живом музиком, плесом свечано обележава њихов долазак.

Ова традиција негује се од 1930. године.

У то име настала је и песма Гоод Морнинг Мистер Сваллов („Добро јутро, госпођо ласто&qуот;).

Ласта је један од традиционалних мотива за тетовирање, посебно морнарима, јер је за њих значила да је копно близу.

Место је пронашла и на многим уметничким делима чувених сликара: Едуарда Манеа и Салвадора Далија.

У многим друштвима се верује да уништавање њиховог гнезда доноси несрећу, посебно за фармере који гаје стоку.

Ласта је и национална птица Естоније, представља слободно плаво небо и вечну срећу, по веровању становника ове балтичке државе.

У Кини се ластина гнезда сматрају правом посластицом јер се праве од пљувачке и њихова вредност иде и до неколико стотина хиљада евра.

• Храбри лет орлова од Србије до Африке – како су Вид и Огњенка раширили крила
• Откуд мајсторица ноћног лова, сова утина у Кикинди
• „Најмоћнији лешинар&qуот; после пола века изнад Србије

Врсте ластавица у Србији

Урош Стојиљковић, Друштво за заштиту и проучавање птица Србије

Брегуница (Рипариа рипариа): Прави колоније у земљаним и пешчаним деловима близу воде, које могу имати и по неколико хиљада парова.

Од других врста издваја се по белом врату са тамним оковратником и краћим, тек благо рачвастим репом.

Највећи део гнезди се уз Дунав и друге велике реке, а зиму проводи у Африци.

Горска ласта (Хирундо рупестрис): Ретка ласта која насељава литице и стрме стене у брдско-планинским крајевима.

Гнезди се у поткапинама и рупама, а ретко на грађевинама.

За разлику од већине других птица из породице ласта њен реп није рачваст.

Има светао врат, груди и беле флеке по репу.

• Спас за белоглавог супа: Поништена грађевинска дозвола за градњу туристичко-визиторског центра на Увцу
• Ко су конзерватори природе у Србији и шта они раде
• Величанствене птице забележене камером

Сеоска ласта (Хирундо рустица): Најбројнија врста у Србији.

Препознатљиве су по дугом, виљушкастом репу и грлу и челу риђе боје.

Стомак и основа репа су бели, у контрасту са потпуно црним леђима.

Најчешће се гнезде по шталама сточарских домаћинстава.

Полуотворена гнезда од блата лепи за зидове, тик испод плафона.

Лови инсекте у ниском лету над зељом.

Селица је и зиму проводи у Африци.

Даурска ласта (Хирундо даурица): Ова врста је у Србији ретка.

Оне настањују клисуре и литице, али и грађевине попут тунела, мостова, зграда и рушевина.

Њено гнездо препознатљиво је по улазу изграђеном у виду малог тунела који води до гнезда.

Препознатљива је по дугом, црном рачвастом репу, риђем надрепку, врату и образима.

Као и остале ласте, плен хвата у лету.

И она зимске месеце проводи у тропској Африци.

Градска ласта (Делицхон урбицум): Кратких крила, црно-бела ластавица урбаних средина.

Бројнија је у градовима, среће се на високим бетонским објектима попут торњева и мостова, где гради лако препознатљива гнезда од блата са једним отвором.

Ретко се среће и на литицама.

У Србији је од априла до септембра, док зимује у Африци.

'Сваког трена би требало да дођу'

Прозор на штали породице Гвозденовић је већ отворен.

Долазак црно-белих птица се свакодневно очекује.

„Сваког пролећа, прво долети један пар, остане два, три дана и нестане, а онда неколико дана касније долети читаво јато.

„Попут неке извиднице су, не знам где се тачно састају и одакле стижу, али једва чекам да чујем њихов цвркут&qуот;, додаје Мирјана весело.

Погледајте како је рибар Моца спасао орлове белорепане на Тиси

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 03.19.2024)