Бенкси: Дан кад је најславнији улични уметник на свету насликао мурал поред стана ББЦ новинара

Никад нисам видео толико насмејаних Лондонаца.

Бенкси, најславнији анонимни уметник на свету, одлучио је да је зид зграде у којој живим савршено платно за његов најновији мурал.

Откако се слика појавила у недељу, 17. марта људи се окупљају око мог прозора, смешећи и гледајући ме као да говоре: „Могу ли да уђем у башту и фотографишем?&qуот;.

И зато претпоставим да је Бенкси мој и кажем им да сликају колико год желе.

• Бенкси 'потврдио' како се зове у изгубљеном интервјуу за ББЦ
• Бенксијева слика шимпанзи посланика продата за 9,9 милиона фунти
• „Питао сам Бенксија да наслика снежни мурал&qуот;
• Бенксијеви пацови поново у лондонском метроу

Никад нисам видео толико распричаних Лондонаца.

Навикнут да их срећем са озбиљним изразима лица док гледају своја посла у подземној железници, избегавају сусрет очима у лифту, или спуштене главе журе да се склоне са кише, одједном имам хорде незнанаца који ме бомбардују питањима.

„Да ли сте видели Бенксија? Какав је осећај имати властитог Бенксија? Какво је значење мурала? Да ли вам сметамо овде? Хоће ли вам подићи цену станарине?&qуот;

Неки су храбрији и одмах прелазе на ствар: „Да ли сте ви Бенкси?&qуот;.

Не кажем им да јесам, али ни не поричем.

Други, са мешавином љубазности и срамежљивости, дају пет фунти својој деци, која дотрчавају под мој прозор да ме часте што сам им дозволио да сачувају лепу успомену.

У том тренутку помислим колику станарину плаћам и да би овај Бенкси могао да је вине у небеса, али онда ми се пробуди савест и одбијем новац, говорећи им да за те паре оду у продавницу поред мог стана и купе слаткише.

Неко, очигледно са бољим осећајем за бизнис од мене, предложио је да огласим стан на Ербиенбију: „Предиван стан украшен оригиналним Бенксијем&qуот; - БенксиБиенби, ако дозволите.

Јабуке које су пале са трешње

Не, нисам видео Бенксија.

Нисам био код куће кад је насликао мурал.

Изгледа да се то десило у раним сатима недеље ујутро, тако да ми је утеха да се, чак и да сам био куће, све вероватно десило толико брзо да не бих ни приметио.

Дошао сам кући после дванаест наредног дана и већ је било људи који су фотографисали, правили снимке и, наравно, спекулисали о раду.

Неколицина је приметила да се појављивање мурала поклопило са Даном Светог Патрика (17. март), слављем које обележава зелена боја.

Такође, да је користио исту нијансу зелене која се користи на знацима за социјално становање у Ислингтону, у четврти северног Лондона у којој је мурал.

У понедељак, 18. марта уметник је објавио неке фотографије на свом налогу на Инстаграму како би потврдио да он стоји иза рада, али мимо тога, имамо само теорије.

Чини се да је Бенкси, ко год био, користио апарат за гашење пожара да нанесе фарбу на испуцали зид.

Право дрво је дрво трешње и прилично је болесно, делује мртво, тако да неки кажу да је Бенкси оживео крошњу бојом.

А девојчица - или дечак - која држи црево као она која се користе за запрашивање?

Порука о природи?

Уметничко дело се развија; неки људи долазе са јабукама и остављају их под дрво, као да су пале са грана.

И тако је Бенкси створио једино дрво трешње на којем расту јабуке.

Ако саставите трагове из мурала и начине на који људи имају интеракцију с њим, тумачења су бесконачна, баш као што је случај са свим другим уметниковим интервенцијама.

У среду, 20. марта сам приметио да је мурал унакажен белом фарбом баченом преко њега.

Да ли је то вандализам?

15 минута славе

Мој стан је сада туристичка атракција.

Док пишем ово, узимам паузу а људи ми додају своје мобилне телефоне да сликам за њих.

За мање од сат времена дао сам интервјуе локалним, јапанским, немачким и студентским медијима.

Аустралијанац ми је дао слику са полароида, разговарао сам са пратиоцима мексичког тинејџера који се јављао уживо преко ТикТока, а Колумбијка, као што сам ја, ми је рекла да би на мом месту већ продавала брзу храну и пиво.

Норвежанка, која је требало да проведе у Лондону само осам сати, одлучила је да јој је приоритет да дође и види мурал.

Шта је уметност?

Живим у овом стану шест месеци, али јуче је било први пут да сам разговарао са комшијом Сомалијецем који се сада брине за властиту приватност због толико људи у близини и све то захваљујући муралу.

То сам, дакле, радио у последње време, сретао људи из разних земаља, примао честитке као да има неке моје заслуге у свему овоме, дочекивао своју публику као мисица и нудио мишљење о муралу: „Нисам стручњак, али мислим да…&qуот;

За сада ми прија сва ова пажња, али не знам да ли ћу и даље бити срећан за викенд кад читав аутобус туриста одлучи да им, после разгледања Биг Бена и Бакингемске палате, следећа станица буде мој стан.

Овај мурал се појавио на самом крају зиме, кад град почиње да поприма боје и сви смо боље расположени.

И зато је за мене ово био сјајан начин да отпочнем пролеће.

Захваљујући енигматичном генију, умирућем дрвету и испуцалом зиду, окружио сам се људима и осећао да, иако сам имигрант, истински припадам овој заједници око дрвета.

То вам је уметност, рекао бих.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 03.21.2024)