Добро јутро, Нови Саде, небо је граница

Од свега, сећам се углавном само њега и тог осећаја немоћи, али опет и среће да човек, рањен, ипак види делић неба и можда неке наде – кроз грање... И онда, да се присетим, погледам малопре шта кажу анализе: – Приповетка "Кроз грање небо" је прича о групи рањеника које је одред оставио у шуми како би се лакше оспободио немачког обруча. Они ту очекују да их одред прихвати када се ослободи офанзиве, ослушкују немачке потере, звиждуке и лајање паса, стрепе да не