Пет година од смрти Добрице Ерића: Сећање на песника "Девојке из града"

"Тече река, тече Гружа кроз густе врбаке, тече Гружа а ја тужан гледам у брзаке. Вене трава, вене моје лице, нема више моје љубичице, делили смо и радост и тугу, а сад без ње чекам зиму дугу. Јесен иде, киша пада, ја те волим ко некада и милујем траве меке, а ти гајиш туђа стада и ко зна с ким стојиш сада на обали друге реке. Стани брза реко, стани, за ме нема брода, протекоше наши дани ко та бистра вода. Да ли плачу или се веселе твоје очи најнежније цвеће,