Куцамо на врата заборављених речи: Акшам и сабах
Блиц 02.04.2024
Не нестају све ријечи једнако. Вјероватноћа да ће неком ове двије ријечи из наслова и њихове изведенице бити непознате расте што је особа даље од Босне и Санџака, што је мање начитана, што је више урбанизована и што је млађа. Старији људи ће и у сред Београда рећи да сабајле имају нешто да обаве, млађи баш и неће ако су у Београду а не рецимо у Лесковцу. Ко је читао Андрићеве редове о Ћоркану, сусрео се с изразом акшам гелди. Морао је, наравно, да погледа у глосар на крају књиге, али је можда
Турцизми су примјери ријечи које данас умиру природном смрћу. У деветнаестом вијеку биле су и протјериване. Својевремено сам анализирао узорак ријечи из Турцизама у српскохрватском језику Абдулаха Шкаљића. Нашао сам да је преко 60% замијењено другим ријечима, махом словенским, које су и раније билету, једноставно су истиснуле турцизме: на примјер, не кажемо више џам, него стакло, не кажемо дениз, него море. Неке су пале у заборав је се више не користи оно на шта
