Dobro jutro, Novi Sade, raspolućeni grade

Tražim i reči, za naslov koji, ovaj put, neće toliko privući pažnju i doliti još ulja na vatru. A vatre ima toliko... I u gradu (i šire), i u meni. Nije to tačka, to ključa danima pa, skoro, i nedeljama, ali kao i uvek, izgubiš tlo pod nogama kad udare na nešto "tvoje". Na mnoge moje su udarili do sada, ali ima nešto u nekim mestima, zgradama i ne malim, već velikim ljudima koji žive, odnosno, ovaj put – rade i uče u njima što je učinilo da danima živimo