Napad Irana na Izrael: Ko je šta dobio, a šta izgubio

„Nerešeni rezultat ide Iranu u korist."

Ovako pojedini analitičari opisuju prvi direktan napad Irana na izraelsku teritoriju.

U subotu uveče, Teheran je ispalio više od 300 dronova i projektila ka Izraelu, prema saopštenju izraelske vojske.

Iranska vojska je saopštila da je njegova baražna vatra „odgovor na napad na iranski konzulat u Damasku i da je postigao sve zacrtane ciljeve".

• Neprijateljstvo Izraela i Irana: Sve što treba da znate
• Zašto je Iran napao Izrael
• „Odgovorićemo kad bude vreme", poruka Izraela Iranu, a šta kažu Amerika i saveznici

Iran je prethodno zapretio oštrim odgovorom na ono što tvrdi da je bio izraelski vazdušni napad na njegov konzulat u sirijskoj prestonici Damasku 1. aprila.

U tom napadu je stradalo sedam pripadnika Iranske revolucionarne garde i šest sirijskih državljana.

Izrael nije potvrdio da je on izveo napad na konzulat, ali jer rasprostranjen stav da on stoji iza njega.

Dobici i gubici

Iran smatra napad na Izrael uspešnim.

Ali, prema iranskom istraživaču i direktoru londonskog Centra za arapsko-iranske studije Aliju Nuriju Zadehu, ofanziva nije donela nikakve poene Iranu.

Štaviše, kaže on, razotkrila je slabosti iranskog režima, jer ovaj nije pogodio nijednu metu unutar Izraela.

To je dovelo do podsmeha kod nekih ljudi u Iranu.

Prema Zadehu, da je Iran nastavio da vodi ono što naziva „psihološkim ratom", postigao bi mnogo više.

Sa druge strane, doktor Erik Rundcki, istraživač Bliskoistočnih studija u Centru Moše Dajan na Univerzitetu u Tel Avivu, kaže da je Izrael izgubio samim tim što je proglasio vanredno stanje.

On kaže da je to izazvalo nervozu među Izraelcima i da se mnogi od njih plaše još takvih napada.

Zadeh kaže da se izraelski premijer Benjamin Netanjahu sada oseća moćnije.

Napad je pomogao da se ponovo učvrste veze sa Sjedinjenim Američkim Državama i drugim zapadnim zemljama, posle oštrih kritika pre subotnjih događaja.

Izraelski istraživač kaže da je Izrael možda izvukao neke koristi iz napada, ali da je sa druge strane mnogo toga izgubio.

On veruje da je ofanziva pokazala neuspeh Izraela u razumevanju bliskoistočne ravnoteže moći i njegovu nesposobnost da spreči Iran da ga napadne u okviru njegovih vlastitih granica.

Povratak pod „okrilje" drugih zemalja

Izraelski istraživač Erik Rundcki takođe veruje da je iranski napad doneo korist Izraelu.

On kaže da ovaj može da posluži kao politička prekretnica, zato što Izrael sada uživa podršku Zapada prvi put posle više meseci.

Rundcki kaže da Izrael sada može da se vrati pod „okrilje" ovih zemalja, naročito Amerike, posle do sada neviđene napetosti u njihovim odnosima.

Poređenja radi, iranski istraživač Ali Nuri Zadeh veruje da je Teheran izgubio politički, i kod kuće i van zemlje.

On kaže da je Iran izgubio podršku susednih zemalja i da ga nije podržala nijedna druga zemlja.

Zadeh napominje da postoje pokušaji iz nekih krugova da se Iran uvuče u direktan rat sa Sjedinjenim Američkim Državama.

Dva istraživača potvrđuju da postoji unutrašnji pritisak u obe zemlje.

Rundcki ističe da u Izraelu vlada velika zabrinutost.

On kaže da je došlo do porasta besa zbog unutrašnjih političkih problema dok traje rat, pogoršanih odsustvom napretka u oslobađanju talaca koji se drže u Gazi.

Zadeh takođe veruje da se iranski vrhovni vođa Ali Hamnej suočava sa unutrašnjim pritiskom, ne samo na ulicama, već i od istaknutih ličnosti u okviru vlastitog režima.

„Pritisak vrši Iranska revolucionarna garda posle izraelskog ubistva sedam lidera Al Kuds Brigada, zato što Garda zahteva osvetu."

• Koliko je snažna iranska vojska
• Šta je izraelska Gvozdena kupola
• Kakvo je raspoloženje u Iranu posle napada na Izrael

„Vatrena poruka"

Penzionisani libanski general Hišam Džaber, vojni i strateški stručnjak i direktor Bliskoistočnog centra za strateške studije u Bejrutu, rekao je za BBC njuz na arapskom da je „iznenađenje u vezi sa napadom to što nije bio iznenađujući".

On kaže da je to zato što je do vazdušnog napada dovelo dve nedelje „psihološkog rata", dok je Izrael bio u „stanju panike".

Džaber kaže da je to izazvalo psihološku i materijalnu štetu, zbog poremećaja u radu mnogih ustanova i zato što su mnogi izraelski građani napustili domove.

On iransku „operaciju" opisuje kao „vatrenu poruku", kako bi se demonstrirala sposobnost da se zađe duboko u Izrael i isprobala spremnost izraelske protivvazdušne odbrane.

Džaber veruje i da je napad omogućio Iranu da povrati deo izgubljenog političkog prestiža iz poslednjih godina, posle onoga što naziva „politikom strateškog strpljenja", istovremeno izvukavši vojnu i stratešku korist.

Libanski vojni stručnjak veruje i da je Iran ispalio ogromnu količinu dronova da bi zbunio izraelsku protivvazdušnu odbranu.

On ističe da izraelska Gvozdena kupola nije mogla sama da presretne sve projektile i da je morala da dobije pomoć od američkih i britanskih snaga raspoređenih u bazama na Bliskom istoku.

„Ako se Izrael odluči za vojni odgovor", kaže Džaber, „on svojim projektilima može da dosegne iransko kopno, ali ne može da ode dalje zbog očekivanog oštrog iranskog odgovora."

„Izraelski avioni mogu precizno da bombarduju Iran, ali bi morali da nadlete arapske zemlje, protiv čega ih je Iran upozoravao, ili da otvore vatru iz američkih vojnih baza u regionu, što SAD možda neće dozvoliti."

Promena kursa i povraćaj poverenja

Favaz Džerdžis, profesor međunarodnih odnosa u Londonskoj školi za ekonomiju, tvrdi da je Izrael dobio više od ovih napada u odnosu na Iran.

On objašnjava da iranski napadi nisu zadali značajniju štetu ili žrtve Izraelu, a sada čitav Zapad podržava Izrael.

Džerdžis kaže da SAD pokušavaju da mobilišu zapadnu podršku Izraelu što se tiče oružja, obaveštajne saradnje i finansijske podrške.

Džerdžis kaže da američki predsednik Džozef Bajden predstavlja zemlju kao žrtvu, pozivajući na hitnu sednicu zemalja G7 kako bi mobilisao podršku Izraelu: „Netanjahu će imati političke koristi nakon što je odvratio pažnju, makar i privremeno, sa katastrofalnih i gnusnih događaja koji se odvijaju u Gazi", dodaje Džerdžis.

On ističe da će Netanjahu imati koristi i od ponovnog uspostavljanja odnosa sa Zapadom, naročito sa Bajdenom, posle perioda u kom su zapadne zemlje oštro kritikovale Izrael zbog, kako su rekli, „zverstava počinjenih u Gazi".

„Strateški gubitak za Izrael"

Ali Džerdžis vidi i loše strane po Izrael, napomenuvši da je to strateški gubitak, ističući ranjivost zemlje.

On kaže i da Iran stiče političke poene demonstrirajući vlastitom narodu, saveznicima i neprijateljima spremnost da se sukobi sa Izraelom.

Džerdžis veruje da je Iran dokazao da Izrael ne može da se odbrani sam osim preko zapadnih saveznika, zato što su Sjedinjene Države, Velika Britanija, Francuska i Jordan oborili mnoge iranske projektile.

On dodaje da je glavni cilj Izraela u skorašnjim ponovljenim napadima protiv Irana bio da pokažu da je Iran slab i da se ne usuđuje da uđe u konfrontaciju.

Međutim, prema njegovom mišljenju, ovi napadi su raspršili taj stav.

„Region je sada u oku oluje", kaže Džerdžis, dok obe zemlje obećavaju eskalaciju.

On upozorava da se region nalazi na ivici - političkoj, vojnoj i ekonomskoj.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 04.17.2024)