У Хрватској преподне знатно већа излазност него на парламентарним изборима пре четири године

У Хрватској је преподне на биралишта изашло знатно више бирача него на парламентарним изборима пре четири године, објавила је данас Државна изборна комисија.

На изборима за 11. сазив Сабора Хрватске, до 11.30 гласало је 24,18 одсто бирача или њих нешто мање од 750.000.

Право гласа има око 3, 7 милиона бирача, од којих у Хрватској око 3,51 милиона.

На појединим бирачким местима у Загребу стварају се редови, посебно на бирачком месту на којем гласају они без пребивалишта у Загребу.

На прошлим парламентарним изборима у јулу 2020. на биралишта је до 11.30 изашло 18,09 одсто бирача, односно њих око 620.000. То је било мање за око 20.000 у односу на изборе за посланике 2016, објавила је Државна изборна комисија.

Излазност на последњим парламентарним изборима пре четири године, у јеку пандемије коронавируса, била је 46,9 одсто.

Председник Хрватске Зоран Милановић ове године неочекивано је одредио среду за дан избора. Избори су досад углавном били недељом, осим избора 2000. када су били у понедељак.

У Хрватској ће биралишта бити отворена до 19 часова, када завршава изборна тишина. У иностранству се гласа два дана, у уторак и среду.

Националне телевизије најавиле су да ће одмах по затварању бирачких места објавити резултате првих излазних анкета.

Реч је о једним од најнеизвеснијих парламентарних избора захваљујући председнику Зорану Милановићу који је неочекиваном најавом да ће бити кандидат за премијера опозиционе Социјалдемократске партије (СДП) довео у питање готово сигуран трећи мандат актуелном премијеру и председнику Хрватске демократске заједнице (ХДЗ) Андреју Пленковићу.

Милановићу је Уставни суд забранио да се кандидује јер није поднео оставку на место председника државе, па он није кандидат за посланика на листи СДП, али је најављени кандидат за премијера СДП.

Предизборне анкете предвиђају да ће ХДЗ бити уверљиви релативни победник, док је коалиција левог центра „Реке правде“ коју води СДП, на другом месту.

Иако аналитичари дају већу предност Пленковићу да формира владу, ниједна странка неће то моћи да учини самостално, па ће формирање владе зависити о постизборни коалицијама. Најважније странке левице и деснице најавиле су уочи избора да неће улазити у коалицију с ХДЗ.

(Бета, 17.04.2024)