Бриселски споразум: Једанаест година од првог разочарања у Александра Вучића
Пре 11 година, након потписивања Бриселског споразума, неколико стотина разочараних Срба дочекало је Александра Вучића у Северној Митровици повицима "усташа, усташа" и "издаја, издаја".
На данашњи дан 2013, бивши српски и косовски премијери Ивица Дачић и Хашим Тачи су, уз посредовање представнице ЕУ Кетрин Ештон, парафирали Бриселски споразум који се састоји од 15 тачака од којих се шест односе на формирање Заједнице српских општина (ЗСО).
"То су и једине тачке које још нису испуњене, премда, упркос доброј интеграцији, потом је и део осталих практично изумро изласком Срба са Севера из косовских инстиуција у новембру претпрошле године", пишу косовски медији.
Око текста споразума, који је формално назван "Први споразум о принципима који регулишу нормализацију односа" преговарало се шест месеци пре него што су на документ стављена три потписа.
Бриселски споразум требало је да означи почетак суживота два народа и нормализацију односа Београда и Приштине.
Међутим, већ 11 година чека се имплементација кључног дела споразума – формирање ЗСО.
Технички дијалог Београда и Приштине уз посредовање Евроспке уније (ЕУ ) започет је у марту 2011. у склопу ког се разговарало о цивилним и катастарским регистрима, слободи кретања...
Политички дијалог започео је 2012, а кулминирао је 19. априла 2013, тзв. Бриселским споразумом, из ког су се потом развиле десетине техничких споразума и подспоразума.
"Београд и Приштина су током година неговали опречна тумачења онога што су се договорили. За то време, јавност на обе стране је неподељено коментарисала да је једна од главних карактерстика бриселског процеса нетранспарентност", наводе медији.
Бриселски споразум је у Скупштини Косова усвојен као међународни споразум, док је Србија заобишла ратификацију, јер је Бриселски споразум "прихваћен" одлуком Владе Србије.
"Управо то што није ратификован, отворило је у делу српске јавности, посебно код оних који се противе оваквом договору, оспоравање његовог уставног карактера, као и међународног, премда за ово потоње, они који оспоравају наводе и друге разлоге, попут статуса Косова као непризнате/оспораване државе, начина потписивања документа, итд", пишу косовски медији.
С друге стране, Уставни суд Србије прогласио се ненадлежним, односно одбацио је захтев за оцену уставности Бриселског споразума, уз образложење да је реч о политичком, а не о правном питању.
У Приштини се питање (не)уставности споразума тицало само тачака о формирању ЗСО, односно посебног техничког споразума о формирању Асоцијације са српском већином како се то на Косову назива.
Уставни суд Косова је 23. децембра 2015. донео одлуку у којој је наглашено да споразум о Заједници српских општина "није у потпуности у складу са Уставом Косова".
Ни данас, 11 година од потписивања Бриселског споразума, Заједница српских општина није формирана.
С друге стране, спроведене су све тачке које се односе на интеграцију Срба у косовске институције.
"Међутим, почетком новембра претпрошле године управо те тачке су практично добрим делом 'пале у воду', јер су Срби са Севера напустили све косовске институције. Последице овог поступка осећају се и даље", наводе медији.
У међувремену, косовска влада је постигла значајне успехе на спољнополитичком плану, недостаје им још један корак за чланство у Савету Европе.
Претходно је председник Србије Александар Вучић прихватио француско-немачки план и Охридски анекс у којима се истиче да се Београд неће противити чланству Косова у било којој међународној организацији.
(Бета, 19.04.2024)
