Како климатске промене погоршавају топлотне таласе, суше, шумске пожаре и поплаве

Климатске промене су највероватније објашњење зашто су Дубаи почеле да погађају све обилније падавине, тврди се у новој студији.

Ево четири начина како су климатске промене повезане са екстремним временским приликама.

• Шта су климатске промене? Стварно једноставан водич
• Климатске промене озбиљно угрожавају здравље - ново истраживање стручњака
• Климатске промене: Мање јагњетине и јунетине на тањиру

1.Више екстремних падавина

За сваки раст од једног степена Целзијуса просечне температуре, атмосфера може да прими око 7 одсто више влаге.

То за последицу може да има више кишних капи и обилније падавине, понекад за кратки временски период и изнад мале области.

Научници процењују да ли појединачне екстремне временске прилике могу да се припишу климатским променама узимањем у обзир природних и људских узрока.

У случају интензивних падавина које су задесиле Дубаи, Уједињене Арапске Емирате и Оман у априлу 2024. године, било је тешко закључити колику су тачно улогу одиграле климатске промене.

То је зато што су обилне кише у овом региону реткост, због чега научници имају мање историјских периода за поређење.

Али ови типови догађаја постали су 10-40 одсто интензивнији, а климатске промене су највероватније објашњење за то, према тврдњи групе Светска иницијатива за приписивање временских услова (ВВА).

Истог месеца, екстремне поплаве погодиле су делове Источне Африке.

Прерано је тачно рећи коју су улогу одиграле климатске промене у том догађају.

Али обилне падавине у истом региону у октобру и новембру 2023. године биле су погоршане комбинацијом климатских промена и природног временског феномена познатог као Дипол Индијског океана, открио је ВВА.

У септембру 2023. године, северна Либија била је погођена смртоносним поплавама.

• Поплаве у Либији: Свака кућа у жалости у египатском селу, 900 километара далеко од Дерне
• „Море стално избацује тела&qуот;: Страхује се да ће број погинулих у поплавама у Либији бити до 20.000
• Климатске промене прете да униште светску културну баштину у Африци

Обилне падавине постале су око 50 пута вероватније због климатских промена, а године политичке нестабилности омеле су напоре за припрему на такве догађаје.

Глобално гледано, обилне кише постале су чешће и интензивније над већином копнених региона због људских активности, према климатском телу УН-а ИПЦЦ.

Овај образац ће се наставити са даљим загревањем, тврди ИПЦЦ.

2. Врелији, дужи топлотни таласи

Чак и мало повећање просечне температуре чини велику разлику у случају екстремних врелина.

Дистрибуција дневне температуре пребацује се на топлије нивое, чинећи врелије дане вероватнијим и интензивнијим.

Почетком априла 2024. године, температуре у Малију достигле су 48,5 степени Целзијуса током екстремног топлотног таласа широм региона Сахел у Африци, који је био повезан са повећаним бројем болничких лечења и смрти.

Овај ниво врелине не би био могућ без климатских промена изазваних човековим активностима, открила је ВВА, и постаће чешћи како свет буде настављао да се загрева.

Да ли је у Србији све топлије и шта су топлотни таласи

У Великој Британији, температуре су у јулу 2022. године премашиле 40 степени први пут откако се води евиденција, изазвавши екстензивне сметње широм земље.

Ово би било изузетно мало вероватно без климатских промена, каже ВВА.

Топлотни таласи такође постају дужи на многим местима, па тако и у Великој Британији.

То може да се деси као резултат топлотних купола, што су области високог притиска у којима је топао ваздух гуран доле и заточен, изазивајући скок температуре над великим областима.

Према једној теорији, веће температуре на Арктику - који се загрева скоро четири пута брже од глобалног просека - наводе јаке ветрове зване млазне струје да успоравају, што повећава вероватноћу топлотних купола.

3. Дуже суше

Повезивање климатских промена са конкретним појединачним сушама уме да буде тешко.

Доступност воде зависи од више фактора него само од температуре и падавина, јер ту кључну улогу играју и природни временски системи.

Такав је био случај са сушом у јужној Африци почетком 2024. године.

Али топлотни таласи које покрећу климатске промене могу да погоршају суше исушивањем тла.

Због тога се ваздух изнад њега загрева брже, што доводи до интензивнијих врелина.

Током периода врелих временских прилика, повећана потражња за водом, нарочито међу земљорадницима, врши још већи притисак на залихе воде.

Погледајте видео: „Ово је преседан&qуот;: Најгора суша у историји Амазоније

У деловима Источне Африке, било је пет неуспешних кишних сезона заредом између 2020. и 2022. године, док је регион био изложен најгорој суши за 40 година.

Због овога је само у Сомалији расељено 1,2 милиона људи.

Климатске промене учиниле су да суше попут ове буду најмање 100 пута вероватније, према тврдњама ВВА.

А загревање изазвано људским активностима такође је било главни покретач најгоре суше у амазонским прашумама у најмање последњих пола века у другој половини 2023. године.

4. Више горива за шумске пожаре

У многим деловима света до пожара долази природним путем.

Тешко је знати да ли су климатске промене изазвале или погоршале неки конкретан шумски пожар зато што су релевантни и други фактори, као што је промена употребе земљишта.

Али климатске промене стварају временске услове неопходне за вероватније ширење шумских пожара, каже ИПЦЦ.

Екстремне, дуготрајније врелине извлаче више влаге из тла и вегетације.

• Шири се пожар у Калифорнији
• Папагај херој спасао живот власнику
• Пожар у кући - који су кораци које треба предузети

Ови услови „сувог дрвета за потпалу&qуот; представљају идеално гориво за пожаре, који могу да се прошире невероватном брзином, нарочито ако су ветрови јаки.

Температуре у порасту такође могу да повећају вероватноћу муња у најсевернијим шумама света, што такође изазива пожаре.

Канада је 2023. године доживела убедљиво најгору забележену сезону шумских пожара, кад је изгорело око 18 милиона хектара земљишта.

Климатске промене више су него удвостручиле вероватноћу екстремних „временских услова за пожаре&qуот; у источној Канади, што је помогло да се пожари прошире, каже ВВА.

Пројектује се да ће екстремни шумски пожари у свету у будућности постати чешћи и интензивнији, према Програму за животну средину УН-а (УНЕП).

То је због заједничких ефеката промене коришћења земљишта и климатских промена.

Број најекстремнијих пожара могао би да порасте и за до 50 одсто до 2100. године, тврди УНЕП.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 04.28.2024)