Одричем се рада – па?

Јер – како, када у малом мозгу чучи нестрпљиво и ово и оно, урлајући шапатом – касниш! И тако осване један дан, прође цела радна недеља, а презаузетост испрати човека у викенд. Тада тешко буде одупрети се нагону “само да одрадим још ово”, па, као трептај, стигне понедељак. То је дан када се хедонизам или строго прецрта или му се у потпуности преда. Обично иде ово прво. Откуд толике обавезе? Да ли је у праву баба која упорно говори да тако није било у њено време