Saša Ilić: Stvarnost više niko ne prepoznaje
Danas pre 13 dana | Rade Radovanović
Rano detinjstvo je kao lebdenje u nekom vakuumu * Tim slikama se vraćamo celog života * Majka voli književnost i radi u gradskoj bolnici * Živim na periferiji gde se uglavnom nastanjuju izbeglice sa Kosova * Prvu priču, pod uticajem Džordža Lukasa, pišem u petom razredu * Iz vojske, zapravo iz rata, vraćam se u jesen 1992.
Dok je mali, čovek ima drugačiju predstavu o vremenu: sa godinama ono se ubrzava, za razliku od svetlosti koja se usporava. Rano detinjstvo je kao lebdenje u nekom vakuumu: ispred je beskrajno vreme, noge su lake, dok se svetlost lomi u ogromnim belim sobama. Ali tu su senke odraslih, zatim stvari i događaja koje povremeno zatamne slobodan rad svetlosti. Mesta na koje one padnu u detinjstvu podsećaju na one rane fotografije. Svaki je otisak original. Tim slikama se
