KASNO JE

Kasno je popodne. Subota je, a ti nemaš neka pametnija posla osim da sediš i razmišljaš o onome što te muči. Prevrćeš jezikom, nemo u sebi, reči koje su tebi izgovorene u jučerašnjoj raspravi. Odogvaraš im, onako kako si juče odgovorio, potvrđujući svoj stav koji si čvrsto zauzeo. Ponovo se u tebi odigrava scena koju nikako da zaboraviš. Usta su ti puna neizgovorenih reči. Šta ako…? Da sam samo drugačije ovo rekao…? Možda bi sve bilo drugačije. A nije. Vrte ti se