Генерална скупштина УН о резолуцији о Сребреници вероватно 22. маја

Расправа у Генералној скупштини УН о резолуцији о Сребреници највероватније ће бити 22. маја - објавио је данас РТС.

То значи да ће председник Србије Александар Вучић отпутовати у Котор на Самит ЕУ-Западни Балкан с министрима и финансија и за европске интеграције, Синишом Малим и Тањом Мишчевић.

Вучић је синоћ, после састанка с европским коемсаром за проширење Оливером Вархејијем саопштио да не може да учествује на том скупу јер путује у Њујорк због расправе у Генералној скупштини УН, како је рекао, 15. или 16. маја.

Расправа о резолуцији којом се 11. јул проглашава за Међународни дан сећања на геноцид у Сребреници није званично заказана.

Предлог резолуције којом се осуђују негирање геноцида и величање ратних злочинаца спонзорисало је тридесетак земаља, међу којима су земље Квинте и све бивше југословенске републике осим Црне Горе која је најавила подршку.

Извештај Комисије за Сребреницу достављен СБ УН: Није се десио геноцид, већ ратни злочин

Влада Републике Српске (РС) је Савету безбедности Уједињених нација (УН) доставила закључке Међународне комисије за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији у периоду 1992-1995. године, која је констатовала да се у Сребреници у јулу 1995. године није десио геноцид.

Комисија је закључила да су убиства у Сребреници 1995. године била ратни злочин, али да се, како је наведено, није догодио, нити појединачни злочин геноцида, нити геноцид уопште.

Влада РС је извештај ове Комисије Савету безбедности доставила уз редовни извештај о стању у БиХ у последњих шест месеци, о чему ће се у седишту УН расправљати сутра.

"Извештај је састављен на основу научне методологије од стране еминентних стручњака светског ранга из својих области са престижних универзитета и института, на челу са израелским историчарем Гидеоном Грајфом, који је професор на Универзитету у Тексасу и један од водећих истраживача Холокауста у свету, док су остали чланови Комисије били су истакнути академици из САД, Јапана, Аустралије, Нигерије, Италије, Србије и Немачке", нагласили су у саопштењу Владе РС.

У извештају је наведено да је злочин у Сребреници 1995. године уследио "после етничког чишћења те регије од муслиманске-бошњачке војске, у којем су на стотине српске деце, жена и стараца намерно мучене и убијене".

"Српски народ доживео је страшне злочине на овом подручју, што је потпуно занемарено, већ постоје намере да се прикаже да су бошњачке жртве у Сребреници једине жртве", стоји у извештају.

У извештају су наведени појединачни догађаји на подручју Средњег Подриња од 1992. до јула 1995. године, при чему је истакнуто да су муслиманске оружане снаге током 1992. године "започеле систематичну кампању етничког чишћења српских села у околини Сребренице, с циљем заузимања Братунца и пресецања Републике Српске на два дела".

Напади су се, како је наведено, наставили и 1993. године, а на Божић, 7. јануара 1993. године, муслиманске јединице из Сребренице започеле су опсежан напад на српска села у општини Братунац, посебно циљајући село Кравицу.

"У нападу је убијен 51 цивил и припадник сеоских стража. Један део Срба је заробљен и одведен у Сребреницу. У истом налету и у склопу велике офанзиве која се изводила према општини Братунац, муслиманске снаге су 16. јануара 1993. године извршиле напад на Скелане. Српско цивилно становништво на овом подручју било је у окружењу са три стране, те је под притиском протерано у Србију", пише у извештају.

У том нападу, додаје се убијено 57 српских цивила и припадника сеоских стража.

У извештају се подсећа да је средином априла 1993. године постигнут Споразум о демилитаризацији Сребренице и Жепе, који су потписали представници Војске РС, Армије БиХ и УН-а, које су биле гарант провођења споразума.

"Муслиманске снаге у Сребреници, на челу са својим руководством у Сарајеву, ни у једном тренутку нису дозволиле да буду разоружане, већ су на демилитаризовану зону гледали као на уточиште за реорганизацију својих војних потенцијала из којег би у будуће могли да врше дејства по дубини Војске РС", наводи се у извештају.

Додаје се да је од ступања на снагу Споразума о демилитаризацији Сребренице и Жепе, од средине марта 1993. па до средине лета 1995. године, на подручју око Сребренице убијено око 450 српских цивила и војника.

"С друге стране, у периоду од 1992. године па до почетка 1995. године, према муслиманским и другим изворима, муслиманска страна је у овој регији имала око 2.100 погинулих, од којих је, како је наведено у званичној монографији 28. дивизије тзв. Армије БиХ, било 1.800 војника", пише у извештају.

Одређен број њих, додаје се, данас је сахрањен у Меморијалном центру Сребреница – Поточари.

Потом се наводи да је Војска РС, због, како је наведено, све агресивнијег деловања припадника 28. дивизије Армије БиХ и реалне опасности да се пресече територија РС у Средњем Подрињу, покренула акције кодног назива "Криваја 95".

"Првобитна акција није предвиђала заузимање самог града Сребреница, али како је 28. дивизија одлучила да напустити одбрану града и своје породице и крене у пробој из окружења, ВРС је одлучила да уђе у сам град", наводи се у извештају.

Додаје се да до пада Сребренице "не би дошло тако лако" да је 28. дивизија Армије БиХ одлучила да брани град.

Уместо тога, команда 28. дивизије одлучила се за пробој према Тузли, кроз територију под контролом ВРС.

"У колони се налазило око 12.500 људи. Релевантни извори, првенствено документи војне и цивилне безбедности тзв. Републике БиХ, затим документи Међународној кривичног суда за бившу Југославију, потврђују војни статус колоне", наглашено је у извештају.

Колона је, како је наведено, требало да изврши пробој на правцу дугом преко 80 километара, где се сукобила са око 4.000 припадника ВРС.

Комисија је констатовала да се, на основу процене губитака базиране на изјавама преживелих сведока у пробоју и извештајима Армије БиХ, "са великом вероватноћом може рећи да је током целе руте кретања колоне у борбама, међусобнимо обрачунима и самоубиствима страдало између 4.000 до 5.000 људи".

Комисија је проценила да је тада Војска РС заробила најмање између 1.500 до 2.000, а максимално између 2.500 до 3.000 људи.

"Како би се утврдио број особа које су убијене у масовним стрељањима, полазило се од претпоставке да је укупан број заробљених учесника у пробоју максималан број стрељаних лица", наведено је у извештају Комисије.

Додали су да "одређен број заробљеника није стрељан, већ је касније размењен".

"Дакле, овај поменути број од максимум 2.500 до 3.000 заробљених, односно стрељаних лица у периоду од 14. до 16. јула 1995. године, до кога је дошла криминалистичка истрага, у потпуности је у складу са резултатима форензичко-антополошке анализе вршене од стране Комисије", наводи се у извештају.

Даље су констатовали да је је „форензичка анализа показала је да, теоретски узевши, највећи број особа, које су могле да се налазе у примарним гробницама, не прелази 3.715, и то само у случају да су гробне јаме искориштене у потпуности, без празног простора између тела“.

У извештају Комисије се наводе и, како је оцењено, манипулације именима жртава.

"Иако Комисија не сматра убиства која су се догодила око Сребренице геноцидом, она у уважава чињеницу да су хиљаде људи, углавном ратних заробљеника, убијени и да одговорне за ове злочине треба казнити", наглашава се у извештају.

Закључује се да је "свако лицитирање бројкама веома дехуманизујуће за све жртве свих народа, јер су ту ради о људским животима и судбинама у рату и да су бројке у овом случају наведене искључиво за потребе научног истраживања, без жеље да се било која жртва негира или понизи".

Злочин у Сребреници окарактерисан је као геноцид пресудама Међународног кривичног суда за бившу Југославију у Хагу и Међународног суда правде чији су оснивачи УН.

(Бета, 14.05.2024)