Железница у Србији: Колико су сигурни возови и зашто долази до судара

Срећа је да се судари возова ретко дешавају, несрећа је што у њима могу страдати десетине људи.

У последњем оваквом догађају, који се десио у Београду у петак 17. маја поподне, повређено је 13 путника.

Путнички воз ударио је у теретни у тунелу који спаја станицу Вуков споменик са Панчевачким мостом, а најозбиљније су повреде два путника, машиновође и кондуктерке.

„Оно што је скоро потпуно сигурно, то је да је у питању људски фактор, али је најважније да су људски животи сачувани&qуот;, рекао је Горан Весић, министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.

• Ко вози српске возове, а ко ће сутра њима управљати
• Некадашња главна Железничка станица у Београду: Од светске даме до напуштене старице
• Превоз и производња опасних материја у Србији: Четири црне тачке

Последњи доступни подаци показују да се од 2017. године до 2022. десило девет судара возова.

„У Србији нити много људи користи железницу, нити возови иду великом брзином&qуот;, сматра Бранислав Бошковић, професор Саобраћајног факултета у Београду.

Зато велике трагедије попут оне која се десила у Грчкој, када је почетком 2023. године у судару возова погинуло 57 људи, „скоро да нису могуће&qуот;, рекао је он раније за ББЦ на српском.

Узроци судара возова могу бити бројни: од пропуста у раду железничких радника, до техничких кварова, рекла је Тамара Шкембовић, из Центра за истраживање несрећа у саобраћају (ЦИНС), за ББЦ на српском.

„Такође, учестала крађа железничке имовине, појединих делова сигнално-сигурносних уређаја доприноси настанку судара возова&qуот;, навела је крајем прошле године главна истражитељка за железнички саобраћај у ЦИНС-у.

Како избећи судар?

У зависности од тога да ли је пруга локална, магистрална или регионална, постоје различити системи безбедности, објаснио је професор Бранислав Бошковић.

С једне стране, ту је најједноставнија комуникација отправника возова.

С друге стране су софистицирани системи који подразумевају постојање ауто-стоп уређаја који аутоматски заустављају воз ако постоји опасност од судара.

Овај уређај активиран је крајем септембра 2023. у близини Земуна, захваљујући чему је избегнут судар путничког воза, који је стизао из Бара, и регио воза из Новог Сада.

Машиновођа Зоран Бошковић каже да он и његове колеге више пута бивају упозорени у ризичним ситуацијама.

„Када постоји опасност, ми добијамо прво сигнале да успоримо, па да зауставимо воз, а ако то не урадимо, онда се аутоматски закочи&qуот;, објашњава.

Он набраја и друге алате које свакодневно користи: од уређаја који не допуштају машиновођи да заспи, до радио-дифузног алата који је веза са диспечером.

„Нема ничега што правилници нису предвидели.

„Човек као човек омане, а не правилник&qуот;, верује Бошковић, који 40 година прелази српске и црногорске пруге.

Шест месеци пре несреће у Београду, два воза сударила су се у Оџацима.

Истрага о узроку несреће, у којој је теже повређено пет, а лакше 47 особа, и даље траје, мада је према првим информацијама и тада „људски фактор&qуот; био одговоран за судар.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Шта се десило у Београду?

Путнички и теретни воз сударили су се у Београду у тунелу између Вуковог споменика и Панчевачког моста.

Према информацијама које су добијене са лица места, гарнитура Беовоза прошла кроз заштитно светло које не дозвољава даљи пролаз и ударила у теретни воз који је чекао дозволу да крене према станици Овча, навео је министар Горан Весић.

„То је оно што смо добили од очевидаца, али да бисмо могли да кажемо тачно шта се догодило, морамо да сачекамо званичан извештај&qуот;, додао је.

Међу повређенима, двоје путника, машиновођа и кондуктер, упућени су у Ургентни центар, пошто су их ватрогасци извукли кроз евакуациони тунел на Карабурми.

У Београду, овакви догађаји до сада су се одиграли у још два наврата - 2013, када је било 22 повређених, и 1992. када је било погинулих, навело је Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.

Возови најчешће искачу из шина

Последњи доступни подаци показују да је у Србији било 242 железничке несреће током 2022. године, међу којима су најчешћа исклизнућа воза из шина.

Док је током 2022. оваквих инцидената на српским пругама било 105, у Европској унији је забележено 63.

Новац који се издваја за железницу и безбедност су директно повезани, сматра Норберт Павловић, професор Саобраћајног факултета у Београду.

„Ако пажљиво погледате статистику ЕУ која се односи на несреће и незгоде на железници, видећете да је број несрећа по возном километру у развијенијим земљама ЕУ (Немачка, Француска, Холандија, Шведска) мањи на годишњем нивоу него у слабије развијеним земљама ЕУ (Пољска, Чешка, Словачка, Литванија, Летонија)&qуот;, рекао је раније Павловић за ББЦ на српском.

Међу више од100 исклизнућа из шина била је и несрећа код Пирота, када је су вагони цистерне са амонијаком испали са шина, после чега је гас исцурео.

Тада су две особе преминуле, а више од 60 људи збринуто је због симптома тровања амонијаком.

Истрага владиног Центра за истраживање несрећа у саобраћају (ЦИНС) показала је да је главни узрок несреће лоше стање пруге на којој је један део прагова испуцао или иструлио, а недостајали су делови који их причвршћују.

„До упадања точка у колосек је дошло због недостајућег или лабавог причврсног прибора на више узастопних прагова, трулих или испуцалих прагова у комбинацији са геометријским параметрима колосека изнад границе хитне интервенције&qуот;, објаснила је Тамара Шкембовић.

Месец дана пре несреће, шеф пружне деонице Димитровград - Бела Паланка известио је да су на прузи учестала исклизнућа возова и затражио да се формира радне групе која би донела одлуку да ли је пруга способна за саобраћај.

Такође, шеф Секције за одржавање пруга Ниш упозорио је на лоше стање пруге још 2021. године, показује коначан извештај о несрећи.

Тамара Шкембић закључује да је истрага ЦИНС-а показала да „одржавање пруге на посматраној деоници није вршено у складу са прописима, како је и наведено у коначном извештају&qуот;.

Да се овакви догађаји могу очекивати и у будућности, констатује Дирекција за железнице, која у извештају наводи да, пошто је „најчешћи разлог за исклизнуће дотрајалост и лоше стање железничке инфраструктуре, очекивања су да ће број исклизнућа повећавати сразмерно повећању обима превоза&qуот;.

Највише жртава на путним прелазима

Током 2022. године у железничким несрећама тешко је повређено и погинуло 60 особа, а највећи број жртава, њих 26, страдао је на путним прелазима.

Колико овакве несреће могу бити опасне, видело се крајем 2018. године, у близини Ниша, када је воз налетео на пун аутобус на пружном прелазу и преполовио га на пола.

Тада је погинуло осам људи, међу којима троје деце, а десетине су повређене.

Возач аутобуса осуђен је на осам година затвора зато што није стао пре преласка пруге и погледао на обе стране.

Машиновођа Зоран Бошковић објашњава да у тренуцима када постоји опасност, он и колеге могу мало шта да ураде.

„Нама је зауставни пут 700 метара, толико треба возу да стане.

„Ја могу само брзо да закочим и да се молим богу. Мени су руке везане&qуот;, објашњава машиновођа.

Норберт Павловић верује да су за несреће на путним прелазима у 95 одсто случајева одговорни возачи.

„Истраживања из наше земље су указала на неприхватљиво понашање возача у друмском саобраћају и да један број возача предузима ризичне активности и обилазе спуштене полубранике&qуот;, рекао је Павловић.

Иако не пориче да постоје бахати возачи, Дамир Окановић, директор Комитета за безбедност саобраћаја, сматра да се кривица погрешно пребацује само на њих и да део одговорности носи и Железница Србије.

„На једном броју пружних прелаза не постоји довољна прегледност због физичких препрека, попут растиња, шибља, дрвећа, које железнице нису уклониле&qуот;, казао је за ББЦ на српском.

Други проблем су рампе које не раде, али и крађа опреме која би требало да обавести отправника и машиновођу о постојању квара.

„Када се открију починиоци, они се терете за крађу и то према вредности онога што су украли, што није велика сума, а не за угрожавање саобраћаја.

„Такве казне су заправо стимулативне, повратника има много, а полиција губи мотив да се бави тиме&qуот;, закључио је Окановић.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 05.18.2024)