Украјина: Рат и популарност држе Зеленског на власти, упркос истеку мандата

Украјински председник Володимир Зеленски је дошао на власт на данашњи дан пре пет година [20. маја].

Његов председнички мандат истиче, али будући да је на снази ратно стање, нису расписани избори у Украјини у догледној будућности и Зеленски ће остати на челу државе.

Као комичар и глумац, Володимир Зеленски се никад није бавио политиком све док није обзнанио кандидатуру увече 31. децембра 2018. године.

На председничким изборима одржаним у марту 2019. године, успео је да освоји до тада невиђену подршку са више од 70 одсто гласова.

• „Плешем да не мислим на рат“ - како се Украјинци носе са кризом
• Шта се дешава у Украјини док свет гледа ка Израелу и Гази
• Зеленска за ББЦ: Британија броји пеније, а Украјина мртве

У међувремену, трансформисао се из глумца који игра председника у популарној ТВ серији у вођу земље која води највећи рат у Европи од Другог светског рата.

Како је Зеленски стигао довде, какви га све изазови чекају и колико дуго може да остане на власти?

Трансформација

Володимир Зеленски је рођен 1978. године у Кривом Рогу, индустријском граду у централној Украјини.

Дипломирао је право, али није остао у струци, већ је посветио живот сцени и шоубизнису.

Пре него што је постао председник, Зеленски је глумио у више од 10 играних филмова које је и продуцирао, али му је можда најистакнутија улога у Слуги народа, политичкој сатиричној ТВ серији о средњошколском професору историје у тридесетим који неочекивано буде изабран за председника Украјине.

Значајан број Украјинаца поистоветио је Зеленског са његовим телевизијским ликом и подржао „кандидата народа&qуот; на председничким изборима 2019. године.

Зеленски је добио изборе са до тада највећом разликом у украјинској историји, а његова странка освојила је већину на парламентарним изборима касније исте године.

Обећао је да ће трансформисати земљу, привевши крају, како је рекао, „еру сиромаштва, лажи и похлепе&qуот;, да ће окончати рат на истоку Украјине и повратити територије под руском окупацијом.

Првих година на власти, повео је рат против олигарха, покренуо анти-корупцијске иницијативе и усредсредио се на изградњу инфраструктуре.

Међутим, 2021. популарност је почела да му опада након што је оптужен за непотизам кад је поставио блиске пријатеље на важне државне положаје.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

На међународној сцени, генерално је доживљаван као прогресиван млади политичар који је почео да реформише Украјину.

На свим путовањима у иностранство, потврђивао је чврстину својих уверења у борби против корупције и позивао на строже санкције против Русије.

Учествовао је и у мировним преговорима са Русијом и допринео повратку украјинских политичких затвореника, међу којима је био филмски режисер Олег Сенцов.

Срео се са руским председником Владимиром Путином у децембру 2019. године да би разговарали о мировним иницијативама у источној области Донбас, али није успео да постигне главни циљ - окончање рата.

У фебруару 2022. године, он и његова земља нашли су се на мети руске инвазије.

Ратни вођа

Током првобитне фазе инвазије, Зеленски је постао тачка око које се ујединила земља приморана да се бори против много већег и јачег непријатеља.

Његов профил и популарност винули су се у небеса кад је одбио понуде за евакуацију и остао у Кијеву.

„Треба ми муниција, а не вожња&qуот;, рекао је у често цитираној изјави.

Почео је свакодневно да снима видео поруке обраћања нацији, што још ради, у трећој години тоталног рата.

Почео је да користи посете иностранству као платформу за тражење помоћи и оружја за Украјину, и добио овације током страствених говора.

Одлазио је у неочекиване посете првој линији фронта, међу њима и до источног града Бахмута, који се месецима налазио у епицентру жестоких борби, да би подигао морал војске.

Али како је време пролазило, репутација Зеленског као неприкосновеног ратног вође почела је да слаби.

Његови сукоб са шефом генералштаба Валеријем Залужним завршио се генераловом сменом.

Овај потез постао је крајње контроверзан, а Зеленски је оптужен да је сменио врховног генерала не из војних разлога, већ због наглог скока његове политичке популарности.

Одлуке Зеленског о именовањима често су биле критиковане пошто би се многи из његовој најближег тима обрели у разним политичким скандалима и били смењивани.

• Генерал Валериј Залужњи: Човек иза дугоочекиване украјинске контраофанзиве
• Бег од мобилизације у Украјини: Препливавање опасних река или лажна лекарска изузећа
• Руси су само ушетали, кажу за ББЦ украјинске трупе у Харкову
• „Мир просто више није могућ“: Како и зашто су пропали преговори Русије и Украјине

Није се обазирао на упозорења да су људи у његовом најужем кругу повезани са олигарсима или корумпирани.

Изражена је и забринутост због све већег утицаја Андреја Јермака, шефа кабинета председника Украјине, оптуженог за непотизам и употребу снага безбедности за притисак на политичке противнике.

Изазови

Будући да се рат са Русијом отегао и нема му краја на видику, Зеленски је почео да се суочава са новим изазовима и код куће и у иностранству.

Дугоочекивана прошлогодишња контраофанзива није донела резултате које су Украјинци очекивали и, напротив, Русија је преотела иницијативу.

Москва већ контролише 20 одсто украјинске територије, а руска војска наставља да осваја територију, са новом офанзивом у Харковској области.

Русија такође наставља да гађа украјинске градове, међу њима и главни град Кијев, и систематски уништава комплетну украјинску електричну мрежу.

Земљи која је бројчано и оружано надјачана од Русије преко су потребни нови борци, више муниције и још противваздушне одбране.

То је присилило Зеленског да појача мобилизацију која се показала тешким задатком због замора ратом и неспремности многих Украјинаца да се пријаве у војску.

Његови односи са међународним партерима такође су постали сложенији. Подршка Запада је опала, појавили су се други сукоби, као што је рат у Гази, који су преотели пажњу и ресурсе.

Дуго одлагана америчка помоћ у висини од 61 милијарду долара коначно је одобрена у априлу, али све је већа неизвесност око промене америчког политичког правца после предстојећих избора у новембру.

Ако се бивши председник Доналд Трамп буде вратио у Белу кућу, врло је вероватно да ће се вратити и позитивнији став према Русији као покретачка снага америчке политике.

Шта је следеће?

Док се петогодишњи мандат Зеленског ближи крају, неки почињу да доводе у питање његов легитимитет као председника.

Избори за украјински парламент требало је да се одрже у октобру 2023. године, а председнички избори у марту 2024. године.

Међутим, ратно стање уведено у фебруару 2022, године не дозвољава одржавање председничких, парламентарних и локалних избора у Украјини, а тренутно нема назнака да ће оно бити укинуто у скоријој будућности.

Колико ће дуго, дакле, Зеленски остати на власти.

Док његов политички рејтинг наставља да опада, неки верују да би он могао да се одлучи да ипак одржи изборе упркос ратном стању како би учврстио подршку.

Међутим, анкете такође показују да многи Украјинци не желе да се избори одржавају током активног рата.

„Као грађанин Украјине, не желим да мој врховни командант проведе чак и минут свог времена не размишљајући о рату и међународној подршци Украјини, већ о изборима и како да их добије&qуот;, изјавио је раније за ББЦ украјински посланик Јарослав Железњак.

Сам Зеленски је деловао као да се слаже с тим, будући да је одбацио идеју одржавања избора у новембру.

Добијање рата, а не избора, чини се да је и даље његов главни приоритет.

Погледајте овај видео:

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 05.20.2024)