Ne dišeš, oslonac u desnom kuku i pazi, prvi metak je presudan...

Kako volim kad ga vidim da raspali atmosferu. Kad drekne, kad stegne tu pesnicu, kad se poraduje. Tad znam da je tu, krajnje fokusiran i da će da zgazi onog preko puta. Protivnik je već poražen, samo što to još ne zna. E, to je ono što ga čini zastrašujućim, što ga odvaja od ostalih. Kada natera rivala da pomisli da je tu zaključan sa njim, da se oseti malo, minijaturno, klaustrofobično. Tad znam da je tu. Instant rastu šanse. Dovoljno je da mu se pročita govor