Naučnici se nadaju da su konačno otkrili koji deo mozga je „kriv“ za paranoju

Međutim, u krajnjem slučaju, pogrešno ili preterano verovanje u zle namere drugih, mogu nas društveno izolovati i oduzeti sposobnost da održavamo zdrave odnose u privatnom životu ali i u profesionalnom. Često definisana kao iracionalan ili prenaglašen osećaj zabrinutosti, kod paranoje je važno da ljudska sposobnost da se zadrži pribranost i racionalnost u haotičnom okruženju, ostane „na snazi“, piše RTS. Da bi bolje razumeli zašto je kod nekih ljudi osećaj paranoje