Џулијан Асанж: Како је постигнута нагодба о слободи

Мешавина дипломатије, политике и права на крају је била та која је омогућила да Џулијан Асанж у понедељак полети приватним авионом са лондонског аеродрома Стенстед, нераскидиво везан за Аустралију и слободу.

Нагодба која је довела до његове слободе - после седам година самонаметнутог заточеништва а потом и пет година присилног притвора - настајала је месецима, али је била неизвесна до последњег часа.

У саопштењу, Краљевска тужилачка служба (ЦПС) рекла је да „нам је први пут скренута пажња на могућност нагодбе у марту&qуот;.

Од тада, она је саветовала Сједињене Америчке Државе „о механици&qуот; ослобађања Асанжа и његовог појављивања пред америчким федералним судијом „у складу са његовим жељама и жељама америчке владе&qуот;.

• Џулијан Асанж је слободан човек
• Ко је Џулијан Асанж и шта је открио Викиликс
• Викиликс: Дан када је свет сазнао тајне из дипломатских преписки
• Шта је Викиликс све открио о Србији и Балкану

Али порекло нагодбе - после толико година пат-позиције - вероватно је започело избором нове аустралијске владе у мају 2022. године, која је дала моћ администрацији чврсто решеној да врати кући једног од властитих грађана притворених у иностранству.

Ентони Албанезе, нови лабуристички премијер, изјавио је да не подржава све што је Асанж радио, али „што је много, много је&qуот; и дошло је време да буде ослобођен.

Он је овом случају дао приоритет, углавном иза затворених врата.

„Не обављају се сви спољни послови најбоље преко мегафона&qуот;, изјавио је он у то време.

Албанезе је имао подршку више странака и у аустралијском парламенту.

Делегација посланика отпутовала је у Вашингтон у септембру да лобира директно у америчком Конгресу.

Потом је премијер лично покренуо ово питање код председника Џозефаа Бајдена у Белој кући током државне посете у октобру.

Затим је уследило гласање у парламенту у фебруару, кад су посланици у огромној већини подржали иницијативу да се од САД и Велике Британије затражи да дозволе да се Асанж врати у Аустралију.

Лобирали су енергично и код утицајне америчке амбасадорке у Аустралији Керолин Кенеди.

Кључни играч био је Стивен Смит, који је стигао у Лондон као нови аустралијски високи комесар почетком 2023. године.

Дипломатски извори кажу да је он „одрадио лавовски део посла, схвативши то као личан задатак да дотера ово до финиша&qуот;.

Смит - који је посетио Асанжа у раној фази у затвору Белмарш у априлу 2023. године - био је министар спољних послова у бившој аустралијској влади коју је предводио Кевин Рад, актуелни амбасадор у Вашингтону, такође учесник у преговорима.

Сајмон Џекмен, почасни професор америчких студија на Универзитету у Сиднеју, рекао је за ББЦ да је постојала „природна склоност&qуот; у аустралијским владама да подржавају САД, али су се јавност и политички сентимент довољно померили у обе земље да пруже Албанезеу „параван&qуот; да почне да агитује за Асанжово ослобађање иза затворених врата.

Аустралијски министри су чак с времена на време поредили Асанжов притвор са другим аустралијским држављанима које као политичке затворенике држе Иран и Кина.

Грег Барнс, адвокат и правни саветник аустралијске кампање за ослобађање Асанжа, рекао је да је политика била та која је на крају пресудила.

„Албанезеова влада је била прва која је покренула читаву ствар код САД. А Албанезе је добио и подршку опозиције.

„Опхођење према Асанжу је иритирало многе Аустралијанце. Људи би се питали: 'Шта је јавни интерес тога?'&qуот;.

Погледајте видео: Зашто је Америка тражила изручење Асанжа

Правна сламка спаса

А онда је уследио закон.

Двадесетог маја, Виши суд у Великој Британији пружио је Џулијану Асанжу правну сламку спаса.

Овај суд донео је одлуку да он може да поднесе нову жалбу на покушаје да се изручи САД-у ради суђења за добављање и објављивања војних тајни.

У том тренутку, он је био оптужен по више тачака према америчком закону о шпијунажи: по 17 тачака за објављивање званичних тајни, од којих је свака носила максималну десетогодишњу затворску казну, и по једној за хаковање, чија је запрећена казна била до пет година затвора.

Кључни део пресуде био би да ли Асанж, као држављанин Аустралије, сме да се позове на право на слободу говора из Првог амандмана америчког устава као одбрану.

Ник Вермос, бивши шеф за изручења у ЦПС-у и шеф за пословни криминал у адвокатској фирми Питерс и Питерс, рекао је да је мајска судска одлука извршила притисак на обе стране да седну за преговарачки сто и склопе нагодбу.

Он је рекао да је судска одлука потенцијално омогућила Асанжу да тврди да је објављивање тајних америчких информација заштићено Првим амандманом, што је могло да доведе до „више месеци, ако не и година, одлагања и притисака&qуот;.

„Суочене са овом неизвесношћу и даљим одлагањима, чини се да су САД одустале од тачке оптужнице у вези са објављивањем у замену за Асанжово признање кривице за хаковање и 'већ одслужено време', коначно привевши ову сагу крају&qуот;, рекао је он.

Вамос је додао да је Асанжов адвокатски тим вероватно био свестан да Први амандман не би утицао на одвојену тачку оптужнице у вези са хаковањем.

То значи да чак и да су на крају успели да одбаце оптужницу у вези са објављивањем тајног материјала, не би било заштите од оптужбе за хаковање која је ишла уз њих.

„Обе стране су виделе ризике и то их је довело за преговарачки сто&qуот;, каже он.

Извори из Вајтхола кажу да се датум следећег рочишта у Вишем суду, 9. и 10. јула, убрзано приближавао и обе стране су знале да ће, ако ће већ пристајати на нагодбу, то морати да ураде сада.

Стела Асанж: „Нисам навикла да о Џулијану говорим као о слободном човеку у презенту.&qуот;

Политика иза кулиса

Као и увек, улогу је одиграла и политика.

Американци су сигнализирали спремност да постигну нагодбу још пре неког времена.

У августу прошле године, амбасадорка Кенеди јавно је наговестила нагодбу која би била решења за ову пат-позицију, што је била сугестија коју су на крају запазили и Асанжови адвокати.

А у априлу је Бајден рекао да разматра захтев Аустралије за одустајање од кривичног гоњења.

Америчке дипломате биле су жељне да очувају добре односе с Аустралијом, са којом су се сагласиле - заједно са Великом Британијом - око такозване Аукусове одбране и безбедносног партнерства.

Асанжов случај дуго је био кост у грлу у односима Велике Британије и САД-а, а многе дипломате биле су жељне да га се реше.

Почеле су да колају гласине да Бајденова администрација жели да реши овај проблем пре председничких избора у новембру, а неке Асанжове присталице су чак сугерисале да се САД плаше би да лабуристичка влада у Великој Британији била још мање спремна да пристане на његово изручење.

Бела кућа је пожурила да саопшти у уторак како није одиграла никакву улогу у детаљима склапања споразума о нагодби - то је био посао Министарства правде.

На крају, после свих тих година правних и дипломатских спорова, чини се да су све стране просто дошле у тачку у којој су желеле нагодбу и биле спремна на компромис да би дошле до ње.

Погледајте видео: Ко је Џулијан Асанж

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 06.26.2024)