Парламентарни избори у Француској: Десница помела конкуренцију, али може ли да има већину
У првом кругу парламентарних избора, листа председника Емануела Макрона тек трећа. Узбуна међу противницима Националног окупљања, протести левичара широм Француске.
Десница у Француској стекла је предност у првом кругу парламентарних избора, потврђујући њену доминацију у француској политици и дошла је пред капија моћи.
Национално окупљање, коју у Француској називају 'крајње десничарском и екстремистичком странком', освојило је 34 одсто, зелено-лева коалиција Нови народни фронт је на другом месту са 28,1 одсто, док је листа председника Макрона освојила 20,3 одсто гласова, а Републиканци 10,2 одсто.
Марин Ле Пен, лидерка Националног окупљања, позвала је присталице да у другом кругу подрже њену партију јер само апсолутна већина омогућиће да добије премијерски мандат и направи владу.
„Демократија је рекла своје, Французи су на врх листе ставили Национално окупљање и наше савезнике - практично смо помели Макронов блок&qуот;, рекла је Ле Пен.
- Избори у Француској: Ванредно гласање, редовне тензије
- „Макрон неће моћи да шаље војску у Украјину ако ми направимо владу&qуот;, каже Марин Ле Пен
- Бирачи из Макроновог родног града окрећу леђа француском председнику
- Ризична одлука Емануела Макрона о ванредним изборима
У новијој политичкој историји Француске, никада се раније није догодило да крајња десница освоји највише гласова у првом кругу француских парламентарних избора.
У други круг 7. јула пролазе само кандидати за укупно 577 посланичких места у националној скупштини који освоје више од 12,5 одсто гласова.
Излазност је била највећа у првом кругу за парламентарне изборе још од од 1997. године.
Већ после првог круга изабрано је 39 посланика Националног окупљања, а левичарски Нови народни фронт, направљен непосредно уочи ових избора, већ сада има 32 посланика.
Марин Ле Пен и 28-годишњи Жордан Бардела, који важи за политичара у успону и који би могао да буде нови француски премијер, желе апсолутну већину од 289 места у скупштини.
Према досадашњим подацима, Национално окупљање је на близу 34 одсто гласова, левичарски савет 28,1 одсто, а Макронов савез, предвођен његовом странком Ренесанса, тек на трећем месту са 21 одсто.
„Циљ ми је да будем премијер целог француског народа&qуот;, рекао је Бардела присталицама после саопштавања резултата.
Пројекције мандата у другом кругу другог круга следеће недеље сугеришу да би Национално окупљање могло остане 'кратко' у покушају да освоје већину.
Без апсолутне већине, Национално окупљање не би могло да спроведе обећања о смањивању пореза, побољшању животног стандарда, као и заустављању имиграције.
Резултати парламентарних избора и нису изненађење.
Овако нешто је наговештено на недавним изборима за нови сазив Европског парламента на којима је Национално окупљање такође добило највише гласова, а Макрон задобио тежак ударац.
Увидевши какво је расположење међу бирачима, сви на другој страни политичког спектра су се узмували и позивају на уједињење против крајње деснице.
Поједине странке већ су најавиле да ће се њихови кандидати повући уколико су трећепласирани - само да би се гласови објединили и тако спречила победа деснице.
Губитник избора, актуелни председник земље Емануел Макрон, позвао је бираче да подрже републиканске и демократске кандидате у другом кругу, да би се тако створила широка коалиција против Националног окупљања.
- Макрон и Вучић: Срдачно о економији и емоцијама, опречно о Косову, после и о Лују Витону
- Дипломатска историја Србије и Француске: Од ратних савезница, преко „мрачних деведесетих&qуот;, до „обновљеног пријатељства&qуот;
- Као Роки: Француски председник Макрон показао мишиће у боксерским рукавицама
Макрон је расписао ванредне парламентарне изборе после убедљивог пораза његове партије на изборима за Европски парламент раније овог месеца.
Изненађујуће расписивање избора увело је земљу у нестабилност, јер су анкете показивале да би странка екстремне деснице могла постати највећа у Француској.
Није било потребе да Макрон расписује ванредне изборе, али је после победе Националног окупљања на европским изборима рекао да је то „најодговорније решење&qуот;.
Многи су га критиковали, оцењујући то као хазардерски потез, а испоставило се и да јесте.
Одмах после саопштавања резултата првог круга парламентарних избора, стотине присталице левице окупило се на Тргу Републике у Паризу, изражавајући незадовољство због успеха Националног окупљања.
Макрон је микрофон препустио младом премијеру Габријелу Аталу, али је објавио саопштење у којем је рекао да је дошло време за „широку, јасно демократску и републиканску алијансу за други круг&qуот;.
„Ниједан глас не сме отићи Националном окупљању. Улози су јасни - спречити да Национални скуп има апсолутну већину&qуот;, поручио је Атал.
Са левице и радикалне левице сличне поруке.
Жан-Лик Меланшон, лидер крајње леве странке Непокорена Француска, сагласан је да Национално окупљање више не сме да добије ниједан глас у другом кругу, али је додао: „Једно је сигурно - Атал више неће бити премијер&qуот;.
Тиме је ставио до знања Макрону да је изгубио моћ и да неће моћи да рачуна на подршку левичарског блока ако буде инсистирао на премијерском месту.
Национално окупљање - дуг пут до историјског успеха
Странка Марин Ле Пен, коју је преузела од оца, а потом је реформисала, прошла је дуг пут од екстремне деснице до партије којој сада верује један од три гласача у Француској.
Имају харизматичног младог лидера који би могао да буде следећи премијер Француске, и низ програмских тачака које се тичу сваког у Француској: од забране мобилних телефона у учионицама и смањења пореза на енергију до укидања бенефиција странцима.
„Победа је на видику&qуот;, рекао је Ерик Сиоти, конзервативни лидер који је поделио своју Републиканску странку и формирао савез са Националним скупом који је назвао „невиђеним и историјским&qуот;.
Француска је ушла у неистражену територију, каже коментатор Пјер Хаски.
„Многи су љути на Макрона&qуот;, рекао је он за ББЦ.
Национално окупљање има шансе за апсолутну већину, иако би вероватнији исход у овом тренутку могао има највише места у скупштини, не и већину да формира владу.
Левичарски блок Нови народни фронт такође би могао да побољша резултат ако га подрже остали који су против Националног окупљања.
У другом кругу следеће недеље такмичиће се кандидати две или три странке, односно коалиције.
На прошлим изборима било мало тројних битака, али висока излазност значи да се сада у други круг пласирало више од 300 трећепласираних кандидата.
Оно што ће сада бити одлучено, углавном на нивоу локалне изборне јединице, јесте да ли ће трећепласирани кандидат испасти из трке како би се спречило да Национално окупљање добије битку на тим местима.
ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 07.01.2024)
