Вокмен: Уређај који је променио слушање музике

Био је то први пут да је до града кренуо са слушалицама на ушима.

Чинило му се да су улице испуњене песмама са албума његовог омиљеног бенда.

Мелодија је долазила из малог уређаја за емитовање музике сличног касетофону - вокмена, закаченог за предњи џеп његове кариране кошуље.

„Осећао сам се као у филму&qуот;, каже Мирослав Сташић за ББЦ на српском, присећајући се средњошколских дана и првог сусрета са вокменом.

• Где су и колико нам данас значе заборављени носачи звука - касете
• Винил је поново у моди
• Како је Југославија слушала рокенрол
• Електронска музика у Србији: Микросвет младих и бег од стварности

Пре 45 година, на тржишту се појавио транзистор са слушалицама који је омогућавао да се музика слуша у покрету, компаније за производњу технолошких уређаја Сони.

О намени говори и само име, састављено је од речи ходати (валк) и човек (ман).

То је био први „лични стерео уређај&qуот;.

Али, не само то.

„Појава вокмена је револуционарна и на неки начин је изменила популарну културу.

„Могли сте да бирате шта ћете слушати, музика вам је била доступна на сваком месту, а сам доживљај мелодије је постало субјективан и интровертан чин који је позивао на промишљање&qуот;, објашњава Александар Јанковић, професор на Факултету драмских уметности, за ББЦ на српском.

Време се мерило музиком

За Мирослава је вокмен био битан део одрастања, јер је музику „изнео из собе на улице&qуот;.

„То је био начин да се прекрати време у градском превозу, али и да имам приступ оном што волим, а то су албуми омиљених бендова&qуот;, каже он.

Био је то „модни тренд&qуот;, али и „ствар престижа&qуот;.

„Сав важан идеш кроз град и носиш слушалице, а кад те сретне познаник и пита шта слушаш, једва чекаш да одговориш&qуот;, додаје.

Он и неки од његових пријатеља носили су слушалице као стилски додатак.

„Сећам се да ми је од моје куће до центра града требало онолико времена колико траје једна страна касете албума Балкан хорор рок југословенског бенда Електричног оргазма&qуот;, присећа се он.

Погледајте видео: Како се праве грамофонске плоче

'Незаинтересованост и дрскост' или зашто је било 'кул' имати вокмен

Иако није имао вокмен као тинејџер, Срђана Чеперковића то није спречавало да слуша музику коју жели.

Заједно са касетама, „позајмљивао&qуот; је овај мали музички уређај од неколико година старијег брата.

„И то више да бих позирао, него да бих слушао музику.

„Појављивао бих се са вокменом у школи и слушао га првенствено за време часова, како бих пред одељењем демонстрирао незаинтересованост и дрскост&qуот;, каже уз осмех за ББЦ на српском.

Некада би чак и касета изостала, а овај стерео уређај тада би постао „симбол аутентичности и бунта&qуот;.

„Једноставно, без вокмена ниси могао да будеш кул&qуот;, додаје Срђан.

Вокмен и сва његова деца

Први од Сонијевих легендарних преносивих касетофона појавио се у продаји 1. јула 1979. године и коштао је око 150 долара.

Тада је музика освојила сваки делић јавног простора - улице, тргове, превоз.

Погледајте рекламу за Сони вокмен из 1983. године.

Вокмен је и данас име резервисано за уређаје произведене у компанији Сони, објашњава професор Јанковић.

„Осамдесете су са собом донеле модни бум.

„Уз шарену одећу, разнобојну шминку и необичне фризуре, људи су носили и овај мали касетофон&qуот;, додаје он.

Популарност је трајала нешто мање од две деценије.

„Залуђеност вокменима је ишла до те мере да су постојале журке на којима се музика није пуштала, већ је свако носио властити вокмен&qуот;, каже Александар Јанковић.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Крајем 1980-их појавиле су се и сингл касете, на којима је била само по једна песма, а потом и компакт-диск, чија је улога била да чува и преноси податке.

„Вокмен је тада замењен дискменом, који је радио по сличном принципу.

„Али је био непоуздан, ако бисте мало брже ходали, диск се измештао из лежишта, а музика прекидала&qуот;, присећа се Јанковић.

Нови миленијум је донео још промена.

„Онда је на тржиште изашао и први ајпод, мултимедијални плејер америчке компаније Епл&qуот;, додаје он.

Сви ови уређаји имали су што и први вокмен - могућност да се у музици ужива било где.

Музика као слобода и начин разликовања

Да би набавила нове касете, тада четрнаестогодишња Татјана Радић Милутиновић је долазила до Београда викендима из родног Ваљева, на берзу касета и плоча.

„Читаве недеље смо се радовали што ћемо, како смо говорили, донети нову музику&qуот;, дели утиске Татјана.

Први вокмен поклонили су јој родитељи.

Слушалице су биле металне, а на делу који се стављао на уши, налазио се сунђер.

Због честе употребе, вратанца која придржавају касету су се поломила, али ни то није реметило слушање музике.

„Тако је почела моја опсесија музиком.

„Градило је то мој идентитет и аутентичност, а помагало ми је и да се социјализујем, јер сам са вршњацима коментарисала оно што бих слушала&qуот;, каже она за ББЦ на српском.

Од тада је налазила начин да омиљени бендови увек буду са њом.

„Уз помоћ вокмена, дискмена, ајпода, само су се форме мењале&qуот;, додаје.

Професор Јанковић објашњава и да је за тинејџере који су одрастали 1980-их и 1990-их, музика била „начин да се разликују и буду слободни&qуот;.

„И даље мислим да је важно да слушаш музику и доживиш је тако нема визуелног оптерећења које са собом доноси екран телефона, већ да ти сама мелодија помогне да боље разумеш себе&qуот;, сматра Татјана.

Татјана и данас послуша понеку песму на старом вокмену.

„За мене то није обичан технички уређај, већ прозор у свет&qуот;, каже.

Погледајте и овај видео:

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 07.01.2024)