Психологија: Напади панике као узнемирујућа олуја која се изнова враћа

„Јао, само не сад, само не сад!&qуот;, тутњало му је кроз главу заривену у дланове док је, седећи на каучу, покушавао да се што пре прибере.

За мање од десетак минута, требало је да почне онлајн разговор за посао, али је нови, снажан напад панике претио да поквари све.

Током ових изненадних налета језе, који му се дешавају једном-двапут месечно и трају десетак минута, страх и ужасно непријатан немир паралишу читав организам Душана Мијановића, 36-годишњег ИТ инжењера из Београда.

Они су се први пут појавили пре пет година, недуго после породичне трагедије, прича за ББЦ на српском.

Испрва је био шокиран и преплашен, јер није знао шта га је снашло, мислећи да проживљава срчани удар.

Ова олуја, како је описује, утихнула би увек после неколико минута и схватао би да се ипак није десило ништа фатално.

„Од тада, сваки пут је исто - креће тако што ме одједном облије хладан зној, срце ми јако лупа и чини ми се као да могу да посматрам себе потпуно одвојено од тела.

„Када то напокон протутњи, осећам се изнурено, као да сам сатима радио најтеже послове&qуот;, прича он.

• Психотерапије у Србији: Како одабрати праву и ко има дозволу да их пружа
• Ако сте усамљени, нисте сами: ово осећање погађа и старе и младе
• Како да преокренете анксиозност у властиту корист
• Које је значење Мунковог „Крика“

Напад панике је изненадни и интензиван осећај страха или стрепње, без присуства стварне опасности.

„То је стање у којем се у човеку појави јак страх да неће моћи да дише и зато почиње да дише убрзано, зноји се, јавља се језа.

„Обично напад траје до 40 минута и има своје амплитуде када је најјачи, а касније слаби&qуот;, наводи Биљана Ћулафић, терапеуткиња, за ББЦ на српском.

Поред ситуационих, када тескобу изазивају конкретни тренуци и околности, панични напади могу бити и спонтани.

Они се тада дешавају у наизглед обичним ситуацијама, на пример за време одмора, током јутарње кафе или неке друге уобичајене активности.

Не бојте се, нећете умрети

Најчешће се јављају у доби од 15 до 45 година (код старијих од 65 година ова појава је чак 12 пута ређа).

Много су чешћи код жена: процењује се да се око 75 одсто свих напада дешава женама.

Настају махом као последица премора, траума и стресних догађаја, попут губитка посла, тешке болести или смрти неког блиског.

Главни симптоми су нагли, интензивни страх, губитак контроле, лупање срца, стезање у грудима, мучнина, вртоглавица, знојење, слабост у рукама.

„То уме да делује застрашујуће, јер се људи тада осећају као да немају свесну контролу над ситуацијом, а неки мисле и да ће умрети&qуот;, објашњава Мајк Ворд, психотерапеут из Лондонске клинике за анксиозност.

Тело тада, каже Биљана Ћулафић, одбија послушност мозгу.

„Оно као да му каже, 'јурио си, журио си, ниси пазио на себе, е сад се ја као тело јављам да зауставимо овог човека који треба да застане, уочи шта му се десило и крене даље'.&qуот;

Додаје да је и сама прошла кроз два таква напада у прошлости, баш из разлога који се иначе појављују као чести „окидачи&qуот;.

„Први ми се догодио приликом једног тешког пресељења, услед премора и стреса, а други кад ми је брат погинуо и кад нисам могла брзо да процесуирам шта ми се десило&qуот;, присећа се Ћулафић.

• Зашто су нам неки људи на први поглед досадни
• Како учимо из сопствених неуспеха
• Пријатељи који су добри за ваш мозак
• Зашто је прихватање промена кључ доброг живота

Како помоћи себи док траје напад?

Душан каже да је „сваки нови напад прича за себе&qуот;, али да му у тим тренуцима махом сличне мисли пролазе кроз главу.

„Будем уплашен и помало љут на себе што се тога још нисам решио.

„Помишљам тада најчешће на ћерку, јер ме то смирује и, чини ми се, помаже да лакше прођем кроз напад,&qуот; објашњава Мијановић.

Премда не постоји универзални „лек&qуот; за паничне нападе, стручњаци препоручују неколико метода како би се они тренутно обуздали и ублажили у настанку.

Клинички психолог Ник Греј из Националне здравствене службе Велике Британије саветује да се против напада панике бори на неколико начина.

• Важно је да запамтите да не постоји стварна опасност.
• Суочавање са страхом ће вам дати шансу да спознате да се ништа лоше неће десити.
• Понекад је, такође, добро да имате некога поред себе ко би вам то потврдио.
• Ако имате осећај да не можете да дишете, покушајте са вежбама за дисање.
• Удишите ваздух што спорије и што дубље кроз нос, и потом издахните полако на уста.
• Неким људима помаже и када броје до пет приликом сваком удисаја и издисаја.
• Затварање очију може бити од помоћи.

Фактори ризика

• Породична историја анксиозних поремећаја или психичких болести (анксиозност, биполарни поремећај, депресија);
• Пушење;
• Астма и други респираторни поремећаји;
• Наглашена осетљивост у стресним ситуацијама;
• Дуготрајна изложеност стресу;
• Трауматична искуства и догађаји из прошлости.

Извор: Британска национална здравствена служба

Адолесценти више на удару од деце

Панични напади се ретко сусрећу код деце, док су код адолесцената много учесталији.

„Адолесцентски период, познат као период 'бура и олуја', услед различитих промена, изазова и захтева, доприноси појави паничних напада&qуот;, каже психолошкиња Ања Алексић за ББЦ на српском.

Уз напомену да није дечији терапеут, њена колегиница Ана Иванов каже да су њени најмлађи клијенти који су се суочавали с овим проблемом били средњошколци.

„У поређењу са онима код одраслих, напади панике код деце и адолесцената често су драматичнији у испољавању. На пример, праћени су вриштањем, плачем и хипервентилацијом.&qуот;

Хипервентилација представља убрзано и продубљено дисање.

Она доводи до вртоглавице, недостатка ваздуха, убрзаног рада срца, утрнулости и укочености мишића.

Алексић подсећа да се даљим одрастањем повећава и вероватноћа да људи доживе губитке различите природе.

„Средина, такође, намеће људима захтевније задатке, што исто може бити фактор за развој паничних напада&qуот;, истиче Алексић.

Анксиозност 'старија', напади жустрији

Како паничне нападе често доводимо у везу са анксиозношћу, Алексић упозорава на опасност од тога да их поистоветимо, иако нису исто.

„Панични напади су често изненадни и интензивни, уз присуство различитих телесних симптома и доживљаја губитка контроле.

„Анксиозност траје дуже, при чему физичке тегобе нису толико интензивне, најчешће доживљај губитка контроле није присутан, већ само стална нелагодност&qуот;, каже она.

Биљана Ћулафић прецизира да је анксиозност страх, стрепња од непознатог.

„У неким ситуацијама, она се појачава и то може довести до напада панике&qуот;.

Они су, уз адекватну психотерапију, како истиче, пролазни и то је ипак утешно.

Да бисте их се трајно решили, неопходно је за почетак не оклевати у тражењу професионалне помоћи, каже Ана Иванов.

„Чекање да они спонтано нестану је спор процес који ће током времена водити незадовољству, постаће узрок нових проблема, а сва је вероватноћа да ће се проблем заправо погоршати.&qуот;

То што људи често паничне нападе не прихватају као психолошке проблеме или уче да живе са њима, па чак и по цену нарушеног квалитета живота и општег задовољства, она сматра парадоксалним.

„Напади панике се веома успешно решавају психотерапијом.

„Када поремећај траје дуго и без третмана, а симптоми постану озбиљни, укључује се и терапија лековима&qуот;.

Лекови су, како објашњава, ту да помогну да се уђе у психотерапијски процес, што значи да се терапија лековима укида са смањивањем, односно нестајањем симптома.

Душан Мијановић лекове не користи, али признаје да је све ближи одлуци да крене на психотерапију.

„Прошло је доста времена од првог напада и очигледно не помажу разноразни савети на које сам наилазио на интернету&qуот;, додаје он.

Психотерапеути имају разне идеје и технике којима се боре против напада панике.

„Ако ме видите да трчим са клијентима низ и уз степенице, вероватно радимо на решавању паничних напада&qуот;, закључује Иванов с осмехом.

Можда ће вас занимати и ова прича

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 07.02.2024)