Шта је Шангајска организација за сарадњу
Шангајска организација за сарадњу, савез који обухвата Русију, Кину, Иран и неколико држава Централне Азије, састаје се у среду у Казахстану на редовном годишњем самиту.

Шангајска организација за сарадњу, савез који обухвата Русију, Кину, Иран и неколико држава Централне Азије, састаје се у среду у Казахстану на редовном годишњем самиту.
Зато што окупља толико много њихових непријатеља, западне силе гледају на ову организацију са подозрењем.
Али колико је она заправо важна на светској сцени?
Шангајску организацију за сарадњу (СЦО) 2001. године основале су Кина, Русија и четири државе Централне Азије које су некада биле део Совјетског Савеза - Казахстан, Киргистан, Таџикистан и Узбекистан.
Она је потекла из граничног споразума који су 1996. године потписале Русија, Кина и земље Централне Азије, названих Шангајска петорка.
На предлог Кине, ово се проширило на организацију за промоцију добросуседских односа између земаља региона и да би се промовисала сарадња у сферама као што су трговина и безбедност.
- Шта је БРИКС и који су му циљеви
- Земље БРИКС-а, нови светски поредак и сенка над Русијом због оптужби за ратне злочине
- Какву подршку Кина пружа Русији
- „Кина треба да буде кажњена јер подржава Путинов рат&qуот;, каже шеф НАТО-а за ББЦ
„Владала је забринутост због последица распада Совјетског Савеза и потенцијала за стварање хаоса&qуот;, каже Најџел Гулд-Дејвис из британског Међународног института за стратешке студије.
„Био је то постсовјетски потез за осигуравање очувања регионалног поретка.&qуот;
Индија и Пакистан су се придружили групи 2017. године, а Иран јој је приступио 2023. године.
Заједнички земље СЦО-а чине 40 одсто светског становништва.
Оне генеришу 20 одсто светског бруто домаћег производа и држе око 20 одсто светских нафтних резерви.
Самиту у Казахстану присуствоваће и земље посматрачи, као што су Авганистан и Монголија, и „дијалошки партнери&qуот;, као што су Турска и Саудијска Арабија.

Шта ради СЦО?
Један од главних разлога за оснивање СЦО-а била је борба против, како се каже, „три зла&qуот; - тероризма, сепаратизма и екстремизма.
„То углавном има везе са кинеском забринутошћу због сепаратистичке иницијативе њеног северозападног региона Синђан&qуот;, каже Анет Бор из Четам хауса, британске стручне групе за спољне послове.

Регион углавном насељавају Ујгури, муслимански и етнички туркијски народ.
- Како Кина намерно расељава Ујгуре
- Заточене Ујгурке тврде да их систематски силују у кинеским логорима
- Лица патње и бола: Процуреле фотографије из кинеских логора за Ујгуре
Кина сарађује са државама Централне Азије на сузбијању прекограничних упада екстремиста из сепаратистичког Исламског покрета Источног Туркистана (ЕТИМ) у Синђан.
Русија такође не жели да екстремистичке групе активне у Централној Азији, као што су Исламска држава-Корасан (ИС-К) и Хизб Ут-Тарир, врше нападе на њеној територији.
СЦО је основао „Регионалну антитерористичку структуру&qуот; за борбу против ових претњи дељењем обавештајних података и координацијом контратерористичких операција.
Међутим, каже Наташа Курт са катедре за ратне студије Краљевског колеџа у Лондону, „већина контратерористичих акција изводи се између држава билатерално.&qуот;
Кина доживљава СЦО као корисно средство за проширење трговинских веза у Централној Азији, каже докторка Курт.

Успела је да обезбеди и снабдевање нафтом и природним гасом из земаља као што је Казахстан.
Централна Азија је такође витална веза на трговачким рутама које гради са Западом, познатим као Иницијатива Појаса и пута.
„Кина је зависила од руске железнице за извоз, а сада жели да изгради властити железничку мрежу преко Централне Азије све до мора у Ирану&qуот;, каже докторка Курт.
- Како је кинеска иницијатива Појас и пут вредна више билиона долара променила свет
- Шта је Србији донела иницијатива Појас и пут, а шта нови споразуми са Кином
СЦО има и симболичку важност, додаје докторка Курт.
„Кина користи СЦО као платформу за промовисање своје идеје о замени светског поретка предвођеног Западом новим заснованим на, како каже, 'интерцивилизацијском дијалогу'&qуот;, каже она.
Међутим, упркос величини и снази њених земаља чланица, СЦО је релативно неефикасна организација, каже доктор Гулд-Дејвис, и није до сада имала никаквих крупних достигнућа.
„Била је хваљена као велика, нова, незападна организација, али је заједнички мање вредна од скупа њених појединачних делова&qуот;, каже он.
„Не постоји довољно поверења између чланица да би сарађивале, делиле вештине или постизале велике ствари.&qуот;
Западне силе не брине СЦО као сила у светској политици, каже доктор Гулд-Дејвис.
Али их брине развијање односа између њених појединачних чланица, као што су између Русије и Кине, и Русије и Ирана, додаје.
ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.
Како је ширење утицало на СЦО?
Шангајској организацији за сарадњу су се придружили Индија, Пакистан и Иран.
То је угрозило јединство групе зато што постоје дугогодишњи гранични спорови између Индије и Пакистана, с једне стране, и Индије и Кине са друге.
„Ови анимозитети постали су главни извор трвења на самитима&qуот;, каже докторка Бор.
„Они су такође разводнили оригиналне циљеве СЦО-а и изазвали незадовољство међу земљама Централне Азије, које сматрају да немају довољно утицајан глас у њој.&qуот;
„СЦО је покушао да демонстрира важност повећањем броја земаља уместо да продубљује сарадњу између постојећих чланица&qуот;, каже доктор Гулд-Дејвис.
Где се одржава самит СЦО и о чему би могло да се расправља?
Дводневни самит се одржава у Астани, главном граду Казахстана.
Очекује се да ће се руски председник Владимир Путин тамо састати са кинеским председником Сијем Ђинпингом.
Верује се да ће на самиту у СЦО бити примљена Белорусија.
То ће се десити делом на захтев Русије, да би изразила захвалност белоруској помоћи током њеног рата у Украјини, али и, каже докторка Курт, зато што би Кина волела да продуби економске односе са Белорусијом.
Али расправама ће највероватније доминирати недавни терористички напад извршен у Русији.
У марту 2024. године, екстремисти су напали тржни центар и концертну дворану Крокус на ободу Москве, убивши 145 људи и ранивши њих више од 500.
Одговорност је преузела ИС-К, а руске власти тврде да су осумњичени за напад потекли из Таџикистана.
- Напад у Москви: Више од 140 мртвих, хапшења осумњичених у Таџикистану
- Шта знамо о оптуженима за напад у Москви: ББЦ у таџикистанском селу
- Шта је ИСИС-К
- Зашто се млади Таџикистанци окрећу екстремизму
„Русија је скренула поглед са лопте кад је у питању тероризам због усредсређености на Украјину&qуот;, каже доктор Гулд-Дејвис.
„Сада мора да узме у обзир како би терористи могли да се пребацују из Таџикистана и доспеју одмах у срце Русије.
„То је класична тема којом би требало да се бави СЦО.&qуот;
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 07.03.2024)
