Mrkić: Šangajska organizacija za saradnju otvara nove prilike za višepolarni svet

Član Nacionalnog saveta za saradnju sa Rusijom i Kinom Ivan Mrkić izrazio je uverenje da skupovi poput samita Šangajske prganizacije za saradnju koji se održava u Astani ne mogu štetiti ciljevima Povelje Ujedinjenih nacija dodajući da je reč o slobodnom okupljanju istinski nezavisnih zemalja koje odlučuju o svojoj sudbini, bez pritisaka sa strane.

U autorskom tekstu za Kinesku medijsku grupu (CMG) Mrkić je podsetio da su na samitu Šangajske organizacije za saradnju, u glavnom gradu Kazahstana, prisutni brojni predsednici država članica, među kojima su i kineski, Si Đinping i ruski Vladimir Putin.Si Đinpinga je već 2. jula dočekao na aerodromu u Astani, kazahstanski predsednik, Kasim Žolmart Tokajev. Radi se o 24. sastanku na vrhu Saveta Šangajske organizacije za saradnju, koji se održava u Kazahstanu, a Kina će preuzeti rukovođenje ŠOS-om i biće domaćin ovog okupljanja sledeće, 2025.godine, naveo je.

Uzgred, Si Đinping je već par puta bio u Kazahstanu, sa kojim Kina ove godine treba da obeleži 32 godine uspostavljanja diplomatskih odnosa. Njihovo, kinesko-kazahstansko prijateljstvo je u dobrim rukama i, siguran sam, da će i ubuduće jačati. U prilog tome govore i brojni planovi dva države i njihovih rukovodstava, posebno oni koji se odnose na Pojas i put, inicijativu kineskog predsednika od 2013. godine.

Kazahstan je ogroman po površin i njegova teritorija je jednostavno nužna za "Novi put svile". Mreža železnica i auto- puteva idu baš kroz kazahstansku teritoriju. Bez toga se ne bi mogao ni zamisliti dolazak mnogih roba iz Azije u Evropu i obrnuto, piše Mrkić.

On je ukazao da je Šangajska organizacija za saradnju  slika i prilika današnjeg, višepolarnog sveta, koji je oličen i u BRIKS-u plus. I dobro je da je tako. Što vise ideja, utoliko vise uvažavamo različitosti i međusobno poštovanje, koje treba da se nalazi u samoj srži demokratičnosti u međunarodnim odnosima. Bez obzira na izgled, snagu i veličinu učesnika. To je pravilo koje nikada ne treba kršiti. "Neka cvetaju svi cvetovi" i ne treba uopšte da bude važno odakle su, dodao je.

Naglasio je da se može postizati međusobna korist svuda, regionalno i vanregionalno, ne samo u UN i nikako sa mišlju o dosegnutim geopolitičkim prednostima. Takva razmišljanja mogu upropastiti sve i biti glavni uzrok sumnjičenja učesnika. Zato je i okupljanje u okviru Šangajske organizacije za saradnju veoma bitno i, nadam se, uspešno, dodao je.

Mrkić je podsetio na sastanak Šangajske organizacija za saradnju koju su pre skoro četvrt veka, 15.jula 2001, osnovail Kina, Rusija, Tadžikistan, Uzbekistan, Turkmenistan i Kirgizija, kao da su, kako je dodao, znali šta će se danas događati i koliko će se svet brzo menjati.

On je podsetio da je od prošle godine i Iran član ŠOS-a, pre toga su Indija i Pakistan dobili članstvo u ovoj organizaciji, a Belorusija je od danas punopravna članica.

Ne zaboravimo da se rat vodi u Ukrajini, na evropskom tlu i da je Ruska federacija jedna od strana u sukobu. Ne može se poreći da se time utiče i na sastav i razmišljanja u ovoj međunarodnoj organizaciji, koja sve više, polako postaje, poput BRIKS plus, redovno okupljanje opšteg tipa, naveo je.

Vođe Kine i Rusije, Si Đinping i Vladimir Putin, se ove godine u Astani sreću drugi put (posle majske posete Pekingu šefa ruske države). To je ono sto se ne sviđa pojedinim u Evropi i severnoj Americi, mada se radi o razgovorima, koji su bas poželjni u današnje vreme. Što vise debata, to manje rata, ukazao je Mrkić dodajući da Narendra Modi, novi/stari predsednik vlade Indije nije došao u Astanu ali se najavljuje njegova skora zvanična poseta Moskvi.

Uveren sam da skupovi ovog tipa ne mogu štetiti ciljevima Povelje Ujedinjenih nacija, u koju, nadam se, svi verujemo. Uostalom, nije bez značaja da se, posle susreta Si - Putin (na marginama glavnog sastanka ŠOS-a u Astani) naglašava da nijedan susret nije usmeren da šteti bilo kojoj trećoj zemlji, niti se zbog toga sastaju. Radi se o slobodnim okupljanjima istinito nezavisnih zemalja koje odlučuju o svojoj sudbini, bez pritisaka sa strane. Sve što je prinudno, ne može biti i trajno, zaključio je autor.

(Beta, 07.04.2024)