Факултети и Србија: Необична места на којима студенти похађају наставу

Студенткиња Николина Николић у велики ранац пакује четкице и боје, јер ускоро почињу предавања из сликарства.

Брзо се крећући по улицама Крагујевца, града у централној Србији, долази до наранџасте вишеспратнице у насељу Ердоглија.

Некадашњи простор за издавање личних докумената постао је од недавно сликарски атеље студената треће године Филолошко-уметничког факултета, који нема зграду још од оснивања, 2002. године.

„Сликање је мој позив, али су услови у којима радимо неинспиративни и отежавају нормалан рад&qуот;, каже ова 22-годишњакиња за ББЦ на српском.

• Треба ли скратити школску недељу у Србији на четири дана
• Колико кошта студентски живот у Србији и да ли ће га поскупљења угрозити
• Како је Титов говор зауставио јунска гибања 1968. у Југославији

Из Ректората објашњавају да постоји план.

„Урађен је пројекат за зграду факултета, купљен је и плац, чека се финансијска помоћ Министарства просвете&qуот;, истиче Ненад Филиповић, ректор Крагујевачког универзитета.

Решење би, како каже, могао бити и нови тренутни простор, у старој згради предузећа „Ратко Митровић&qуот;, где би било смештено 50 одсто студената.

На територији Србије постоји 169 факултета и високих школа, наводи се у Статистичком календару Републике Србије, а током 2023. године уписано је више од 250.000 студената.

Уметност у подруму

Пре него што су се студенти сликарства доселили у импровизовани атеље, две године су радили у подруму Основне школе „Ђура Јакшић&qуот;.

Просторија је била недовољно осветљена, а из цеви је капала вода у кофе поређане по поду.

„Када је почео други семестар треће године, жалили смо се, па смо прешли у учионицу на првом спрату&qуот;, каже Николина.

Ни то није било довољно добро решење, јер је ту било и 13 студента сликарства прве године.

Пре подне су простор делили са ђацима основне школе, а грејање је радило до три поподне.

„Нисмо могли стално да радимо овде, а пошто смо делили простор са млађим колегама, морали смо да склањамо радове са штафелаја када они дођу&qуот;, додаје Николић.

Филолошко-уметнички факултет има три смера: филологију, музику и ликовну уметност, а предавања се одржавају у просторијама Правног и Економског, као и Факултета инжењерских наука, у Првој и Другој крагујевачкој гимназији, Музичкој школи „Милутин и Драгиња Тодоровић&qуот; и Основној школи „Ђура Јакшић&qуот;.

„Улаже се много напора да би се испуниле свакодневне обавезе и студентима је превише времена потребно да дођу са једне локације на другу.

„Музичарима је ситуација компликована, морају да носе инструменте са собом, јер у музичкој школи могу да вежбају само поподне&qуот;, објашњава Зоран Комадина, декан и професор овог факултета, за ББЦ на српском.

Николини и њеним колегама сада је лакше, јер су после жалби премештени у локал у приградском насељу Крагујевца.

Ипак, зна да је то привремено.

Један факултет, четири локације

На питање о студијском смеру који похађају у старом здању Филолошког факултета смештеном на Студентском тргу у строгом центру Београда, поред очекиваних одговора, попут енглеског језика или опште књижевности, студенти одговарају и „географија&qуот;.

Овај простор само је једна од четири локације на којима се организују предавања Географског факултета у Београду.

Двадесетдвогодишња Анђела Белић, студенткиња туризмологије, у овој образовној установи највише времена проводи са филолозима.

Често је и са ђацима Основне школе „Десанка Максимовић&qуот; у Земуну, где такође има наставу.

Каже да ово може изазвати одређене тешкоће, посебно у „организацији времена и путовања од једне до друге локације&qуот;.

„Студенти некад осећају недостатак континуитета у настави или теже успостављају везе са професорима и колегама&qуот;, објашњава она за ББЦ на српском.

Не дешава се ретко да у једном дану има предавања, па чак и испите, на два различита места.

„Зграда не постоји још од оснивања, а такав је случај и са Биолошким и Факултетом за безбедност&qуот;, каже Велимир Шећеров, декан овог факултета, за ББЦ на српском.

Ситуацију назива „инертном&qуот; и додаје да је пре неколико година пројектована заједничка зграда за све три установе на Новом Београду.

„Узет је кредит од Европске банке за развој, али је дошло до компликација око парцеле, па је све то заустављено.

„Трудимо се да се студенти не селе превише&qуот;, додаје он.

Студирање са средњошколцима

Дајана Гигов паузу између два предавања проводи са средњошколцима, а са њима има само једно заједничко интересовање - медицину.

Када се зачује школско звоно, ђаци одлазе на часове, а она се пење на први спрат средње Медицинске школе у Доситејевој улици у Краљеву, који закупљује њена образовна установа.

Иако студира здравствену негу на приватном Интернационалном факултету за здравствене студије, вежбе се обављају у импровизованој сали са неколико болничких кревета и сталком за инфузију.

„Простор је мали, свега неколико учионица, али то ми не смета, подсећа ме на неки безбрижнији период.

„Нема много студената, а то што нисмо у великим амфитеатрима ми одговара, јер смањује осећај академског притиска&qуот;, каже Гигов за ББЦ на српском.

Углавном су студенти бивши ђаци средње Медицинске школе и живе у близини, па је избор образовне установе често остајање у сигурној и удобној зони, објашњава Јелена Крнета, координаторка маркетинга овог факултета.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Како би изгледао идеалан факултетски простор?

Пространи амфитеатри за заједничку наставу, добро осветљене читаонице за индивидуално учење, али и зелене површине налик малим парковима које делују умирујуће слика су идеалне факултетске зграде, наводи се у раду Зграде факултета и њихов утицај на добробит студената.

Студентима су потребна и места за одмор, где би се налазили научно-популарна литература, музички уређаји, кутије слагалица или друштвених игара.

Људима са инвалидитетом треба омогућити лак приступ свим овим просторијама, додаје се, а од помоћи могу бити и места за заједничке радове, домаће задатке и активности.

Због вишечасовног седења, важно је и да столице буду удобне, а вентилација добро и редовно одржавана.

„Полазак на факултет је велики период транзиције и захтева од младих људи да се прилагоде новој средини, другачијој дневној рутини и распоређивању времена.

„Осим тога, постоје разни изазови, попут живота у студентским домовима са непознатим људима, па је потребно и да простор у коме раде и уче буде пријатан&qуот;, објашњава психолошкиња Јелена Новаковић.

• „Зашто пишем семинарске радове за новац&qуот;
• Родитељи у „празном гнезду&qуот; - у реду је бити и тужан и поносан када деца оду
• Зашто млади у Србији не желе да постану наставници: „Деца осећају да то није цењена професија“

Предавања у шуми

Настава ван учионица може бити и део студентског програма.

Испод сламеног крова, док професор објашњава градиво, на дрвеним клупама окруженим високим дрвећем, студенти седе и бележе оно што им се учини важним.

Овако изгледа једно од предавања у „летњој учионици&qуот; приватног Факултета за примењену екологију Футура у Бојчинској шуми, четрдесетак километара од Београда.

Иако имају сопствену зграду, студенти желе да проводе време у природи.

„Учионица у мочварној шуми зависи од лепог времена, али је и самоодржива, па је довољно обрисати земљу, паучину и наносе ветра.

„Постоји слични простори у Засавици, специјалном резервату природе, али је ова локација најпогоднија, јер студенти до ње могу да дођу и градским превозом&qуот;, каже Ивана Шеклер, продеканка факултета за ББЦ на српском.

Током хладних дана, овај простор се напушта, а студенти иду на наставу у згради факултета.

За Олгу Филиповић, студенткињу мастер студија и асистенткињу у овој образовној установи, настава у природи била је освежење.

„Помогло ми је као инспирација за учење, променила сам динамику, а и није било досадно.

„Факултетска предавања су често постајала попут малих излета&qуот;, додаје она.

Погледајте и овај видео:

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 07.05.2024)