Како је после смрти бебе једна Аргентинка покренула борбу за здраву животну средину

Софија Гатика је живела у малом, руралном кварту у средишњој Аргентини, а онда ју је 1997. године задесила трагедија која је потпуно променила њен до тада миран живот.

Њена ћеркица Нанди умрла је само три дана након рођења.

Доктори су открили проблем са бубрезима и хитно су је оперисали, али нису успели да је спасу.

„После три дана, коначно су ми је донели и рекли: 'Ево твоје ћерке' - и скоро ми је тутнули у руку. Оставили су ми је у наручју, држала сам је, била је топла, али мртва&qуот;, испричала је она у разговору за ББЦ 2023. године.

„Још увек ми је тешко да причам о томе.

„Однела сам је кући и сахранила&qуот;, додала је Софија.

• Азбест: Необична историја „магичног минерала“ који изазива рак
• Лекови у рекама широм света опасност по јавно здравље, упозоравају научници
• Научници на трагу открића како да се „заувек униште штетне хемикалије&qуот;

Необичне смрти

Разумљиво, то су били „веома тешки дани&qуот; за младу мајку.

Скрхана болом, Софија недељама није могла да изађе из куће у вароши Итусангу, на периферији града Кордобе.

Тек када је комшиница прокоментарисала да је смрт њене ћерке Нанди необична, Софија је почела да размишља зашто су отказали бубрези њене бебе.

„Било је то отприлике у исто време када сам почела да виђам другу комшиницу, учитељицу, која је свакодневно пролазила поред моје куће носећи белу марамицу&qуот;, рекла је Софија.

Када је Софија упитала зашто носи марамицу, одговорила је да има рак.

„Почела сам да виђам децу која носе маске преко уста и мајке са марама на глави којима су прикривале губитак косе због хемиотерапије.

„Тада ми је кликнуло и тргла сам се из мог бола&qуот;, рекла је.

Студије случаја

Крајем 1990-их, број људи којима је дијагностикован рак, као и број респираторних болести и смрти деце почели су драматично да расту у Итусангу.

„Почела сам да куцам на врата сваке куће у мом суседству, питајући комшије колико људи у њиховим кућама је болесно и од чега болују&qуот;, испричала је Софија.

Открила је да су многи други људи у граду изгубили малу децу или да су имали члана породице коме је дијагностикован рак.

„Сазнала сам да је петоро или шесторо деце умрло само у једном блоку&qуот;, додала је.

Ове чињенице су је подстакле да предузме акцију.

Предвођене Софијом, 16 жена из комшилука су основале групу „Мајке Итусанга&qуот;.

Група је истраживала смрти од случаја до случаја.

Све је упућивало на заједнички именитељ - соју.

Поред заједнице у Итусангу и око вароши, били су засади соје на којима су пољопривредници користили хемикалије, као што је глифосат, за сузбијање корова.

Глифосат, најраспрострањеније хемијско средство за уништавање корова на свету, развила је 1970-их америчка корпорација Монсанто.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

'Вероватно је канцероген'

Данас многе компаније производе глифосат, а његову употребу су одобрила регулаторна тела у многим земљама, међу којима су Сједињене Америчке Државе (САД) и чланице Европске уније (ЕУ).

Међутим, употреба овог хемијског средства и даље је спорна.

Међународна агенција за истраживање рака која је део Светске здравствене организације је 2015. године закључила да је глифосат „вероватно канцероген за људе&qуот;.

Међутим, Агенција за заштиту животне средине САД-а саопштила је да је ово средство за уништавање корова безбедно када се користи пажљиво.

Европска агенција за безбедност хране (ЕФСА) такође је саопштила да је мало вероватно да глифосат изазива рак код људи.

Генетски модификована соја је отпорна на глифосат, тако да ово хемијско средство уништава само коров, али не и биљке соје.

Генетски модификовани засади је требало да захтевају мању количину овог хебрицида, али, како је коров постајао отпорнији, коришћене су веће количине средстава за уништавање корова.

У Итусангу су многе такве хемикалије прскане по засадима, а ветар их је разснио посвуда.

Загађена вода

Мајке Итусанга су откриле да је стопа рака у локалној заједници 41 пут већа од просека у земљи, уз високу учесталост неуролошких и респираторних болести, урођених мана и смрти новорођенчади.

Студија Универзитета у Буенос Ајресу потврдила је да су здравствени проблеми откривени у Итусангу повезани са изложеношћу пестицидима, а молекуларни биолог Андрес Караско потврдио је да глифосат повећава могућност појаве аномалија код плода.

У одговору на оптужбе, Монсанто је рекао да „нема доказа да исправна употреба глифосата узрокује озбиљне проблеме као што су ове (болести)&qуот;.

На крају су власти пристале да испитају воду у локалном водоводу и потврдиле да је загађена.

„Нисмо схватали да живимо у контаминираном крају, многи људи који су добили рак нису знали шта се дешава&qуот;, рекла је Софија.

„Нисмо уносили само једну агрохемикалију, већ коктел агрохемикалија&qуот;, додала је.

Активисти су одлучили да узму ствар у сопствене руке и зауставе њихову употребу.

„Када смо сазнали да пијемо контаминирану воду, блокирали смо сваки трактор који је прскао пестициде&qуот;, рекла је Софија за ББЦ.

Да би спречили активности демонстраната, пољопривредници и земљопоседници су почели да запрашују усеве из ваздуха.

Претње смрћу

После вишегодишњих протеста и због болести локалног становништва, власти Кордобе пристале су да спроведу истрагу о утицају агрохемикалија у тој провинцији.

Аргентина је један од највећих извозника генетски модификоване соје у свету и то је велики приход за земљу.

Софија каже да су се многи у заједници осећали угрожено због учешћа у протестима.

Она је рекла да су добијали претње смрћу због истраге која је покренута на захтев групе Мајки Итусанга.

„Обележили су ми кућу, послали људе да ми разбију прозоре, да нас застраше, да нас уплаше - да бисмо се одселили.

„Али, остали смо упркос страху&qуот;, испричала је.

Провинција Кордоба је 2012. године забранила прскање агрохемикалија у близини градских подручја.

Убрзо су и други региони у Аргентини увели ограничења за употребу агрохемијских производа.

А када је Монсанто почео да гради постројење за производњу трансгеног (генетски модификованог) семена кукуруза у другом градићу, Малвинасу, такође у провинцији Кордоби, и њих су зауставиле Софија и Мајке Итусанга.

Монсанто није дао званично саопштење о повлачењу, али је продао земљу и отишао.

„Прича се завршила нашом победом. Избацили смо их и протерали.

„Нису могли да изграде постројење и отишли су&qуот;, рекла је Софија.

Исте године Софија је добила Голдманову награду за екологију која се сматра „Нобеловом наградом за екологију&qуот;.

Судске битке

Компанија Бајер (Баиер) је 2018. године купила Монсанто за 63 милијарде долара, чиме је немачки фармацеутски и биотехнолошки гигант добио контролу над више од четвртине производње семена и пестицида у свету.

Али до 2024. године, против компаније је покренуто више од 50.000 парница у САД-у, у којим се тврди да средство за уништавање корова које је Монсанто продавао под именом „Раундап&qуот; (Роундуп) изазива рак.

До данас је Бајер исплатио више од 11 милијарди долара за нагодбе постигнуте са оштећенима.

„Овде смо већ имали високу стопу рака и да је компанија остала, било би много више случајева.

„Дакле, оно што смо постигли представља успех у погледу јавног здравља&qуот;, рекла је Софија.

Удружење лекара Аргентине затражило је забрану употребе глифосата, али се њихово упозорење да је можда штетан снажно оспорава.

Тренутно је употреба пестицида на бази глифосата ограничена или забрањена у 36 земаља широм света.

У новембру 2023. године, Европска комисија је усвојила уредбу о спровођењу (која има предност над националним законодавством) да се лиценца за употребу глифосата продужи за 10 година.

И после скоро три деценије, Софија остаје непоколебљива у борби за правду.

„Не поштујем законе када су на страни неправде.

„Када негде постоји неправда, тада ја крећем у акцију&qуот;, додала је.

Погледајте и ову причу

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 07.07.2024)