BBC vesti na srpskom

Избори у Француској: Ко је политичарка Марин Ле Пен

Кад је преузела од оца вођство над странком пре 13 година, доживљавана је као „недодирљива" група на крајњој десници, а сада је њена странка најпопуларнија у Француској.

BBC News 08.07.2024
marin le pen
РЕУТЕРС/Сарах Меиссонниер
Марин Ле Пен

Национално окупљање, које је Марин Ле Пен преобликовала, постало је најпопуларнија француска странка.

У првом кругу француских избора 30. јуна, Национално окупљање је освојило највише гласова у земљи, али је у другом кругу 7. јула уследио неочекивани ударац.

Кад је Марин Ле Пен преузела од оца вођство над странком пре 13 година, доживљавана је као „недодирљива&qуот; група на крајњој десници.

Међутим, она је вредно радила на ублажавању имиџа партије и да би је учинила прихватљивијом за бираче.

Ле Пен се повукла као лидерка Националног окупљања у корист Жордана Барделе - уместо тога поставши лидерка посланичке групе у парламенту.

Међутим, многи је доживљавају као архитекткињу савремене странке и њеном доминантном личношћу.

Шта је довело Марин Ле Пен у политику?

Марин Ле Пен је доживела два трауматична догађаја у детињству који су је обликовали као особу и политичарку.

Кад је имала осам година, 1976. неко је током ноћи запалио њен породични стан.

Она каже да је у том тренутку схватила да је њен отац Жан-Мари Ле Пен нашироко омражен зато што је оснивач ултрадесничарског Националног фронта (ФН).

У аутобиографији А цонтре флотс („Против струје&qуот;), она каже да су је школски другари задиркивали а наставници прекоревали зато што је његова ћерка.

Она каже да се због тога осећала као аутсајдерка.

„Око нас је створен санитарни кордон&qуот;, написала је она. „Не прилазите Ле Пеновима.&qуот;

. РЕУТЕРС/Сарах Меиссонниер

marin le pen
РЕУТЕРС/Сарах Меиссонниер

Њена мајка Пјерет је 1984. године напустила породицу, назвавши мужа ђаволом и позирајући полугола за часопис Плејбој да би му се осветила.

Ле Пен каже да се зато осећала невољеном.

Због ових искустава изградила је чврсту спољашњост.

„Након свега што је проживела у младости, изградила је љуштуру&qуот;, каже њен пријатељ и политички колега Стив Брио.

Ле Пен се квалификовала за правницу почетком 1990-их на престижном универзитету у Паризу, али су је други у професији бојкотовали због њеног презимена.

Током 1998, одлучила је да ради пуно радно време за Национални фронт као његова главна правница, а 2003. године је постала заменица лидера.

Изабрана је за посланицу Европског парламента 2004. године, добивши место које ће задржати 13 година, што јој је пружило платформу за изражавање антиевропских и антиимигрантских ставова странке.


ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.


Како је Марин Ле Пен променила Национални фронт у Национално окупљање?

На председничким изборима 2002. године, Жан-Мари Ле Пен је доспео у други круг избора против тада актуелног председника Жака Ширака.

Био је то његов најбољи учинак откако је основао Национални фронт 1972. године.

Ширакове присталице на десном центру ујединиле су се са гласачима са левице како не би дозволиле да Ле Пен дође на власт и он је освојио само 18 одсто гласова.

Прошао је горе на председничким изборима 2007. године, освојивши само 10 одсто гласова.

У оно време, већина јавности доживљавала је Национални фронт као озлоглашену странку на политичкој екстремној десници.

Ле Пен је славно изјавио 1997. године да су нацистичке гасне коморе биле само „детаљ у историји Другог светског рата&qуот;.

Његови противници тврдили су да то доказује да је антисемита.

Марин Ле Пен је 2011. године преузела од оца вођство над Националним фронтом и почела да ради на чишћењу токсичног имиџа странке - што је био процес познат као де-сатанизација.

Изразити расисти били су избачени из станке, а она је уложила велики труд да се спријатељи са јеврејском заједницом.

Ле Пен је 2015. године поновио став да су гасне коморе биле само „детаљ&qуот; у историји и његова ћерка га је суспендовала из странке - касније га и избацивши из ње.

Водила је кампању за изборе као „Марин&qуот; не користећи породично презиме.

Током 2018, додатно је смекшала имиџ партије променивши јој име у Национално окупљање и обзнанила свима да је љубитељка мачака (поседује шест примерака).

Као и стари Национални фронт, Национално окупљање се противи масовној имиграцији, „исламификацији&qуот; француског живота и глобалном финансијском систему.

Странка такође жели да француским држављанима да приоритет над имигрантима у добијању послова, социјалном становању, здравству и повластицама.

Национално окупљање жели да укине аутоматско право на француско држављанство за децу родитеља пореклом из иностранства која су рођена у земљи, а предложила је и забрану ношења марама у јавности - што се доживљава као анти-муслиманска политика.

Међутим, странка је одустала од предлога да се Француска повуче из Европске уније и НАТО.

Она жели да укине ПДВ на рачуне за енергију и да изузме млађе од 30 година од пореза на приходе.

Француски филозоф Бернар-Анри Леви изјавио је да је постала „крајња десница са људским лицем&qуот;.

Ле Пен је освојила посланичко место у француској Народној скупштини 2017. године и дала оставку на место европске посланице.

Сада је вођа посланичке групе Националног окупљања у парламенту, предавши 2021. године кормило странке штићенику Жордану Бардели - младићу у двадесетим који је одрастао на обесправљеним ободима Париза.

Колико је популарно постало Национално окупљање?

Жордан Бардела, штићеник Марин Ле Пен, сада предводи Национално окупљање,

žordan bardela
РЕУТЕРС/Сарах Меиссонниер
Жордан Бардела, лидер Националног окупљања

На првим парламентарним изборима одржаним откако је Ле Пен преузела вођство над странком, 2012. године, Национално окупљање освојило је 3,5 милиона гласова у првом кругу и само два посланичка места.

На изборима 2022. године, освојило је 4,2 милиона гласова у првом кругу и 89 места у парламенту.

Међутим, на европским изборима у јуну 2024. године, Национално окупљање се наметнуло као најпопуларнија француска странка, освојивши 31 одсто гласова и 30 од 81 посланичког места резервисаног за Француску у Европском парламенту.

То је навело председника Емануела Макрона да распише ванредне парламентарне изборе, позвавши гласаче да одбаце „екстремистичку грозницу&qуот;.

Међутим, током првог круга гласања 30. јуна, Национално окупљање остварило је још бољи резултат, са више од 10 милиона људи који су гласали за њега - 33 одсто од укупних гласова.

„Макронистички блок је практично искорењен&qуот;, рекла је Ле Пен после првог круга гласања 30. јуна.

Кандидовала се трипут на председничким изборима - двапут против Еманеула Макрона, оба пута освојивши друго место.

Постала је његов најљући политички ривал.


Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 07.08.2024)

BBC News

Повезане вести »

Кључне речи

Коментари

Политика, најновије вести »