Библиотерапија: „Читајући књигу читамо сами себе"

Прича о хобитима, малим бићима о којима је писао енглески писац Џ.Р.Р. Толкин, може да буде лековита.

„Ова књига спада у изборне лектире намењене ученицима 5. разреда, али њене делове радимо факултативно са старијим разредима&qуот;, каже наставник Вук Жикић који на предавањима користи библиотерапију - методу лечењем књижевношћу.

Тада час српског језика за ђаке смештене на Институту за ментално здравље у ОШ „ Др Драган Херцег&qуот; постаје простор „на којем могу да осете охрабрење&qуот; и „поверују да су њихови проблеми решиви&qуот;, додаје он за ББЦ на српском.

• „Писање је тако природно за њега&qуот;: Четворогодишњи дечак објавио две књиге
• Лабрадорке Лара и Олани помажу деци на Балкану са сметњама у развоју
• Четкицом и бојом до снажнијег менталног здравља

„Хобити су истог раста као и ученици, па се они тако идентификују са њима.

„Осим тога допада им се и песма којим патуљци позивају главног јунака да са њима крене у авантуру тражења прстена, па се тако повезују на визуелном, али и аудитивном нивоу&qуот;, додаје Жикић.

Библиотерапија или поетска терапија је процес је превазилажења негативних емоција, током којег се читалац уживљава у текст, а потом из њега извлачи поуку коју примењује у стварном животу, каже Ивана Башић, оснивачица библиотерапијског друштва Баланс у Загребу, за ББЦ на српском.

„Постоје два типа библиотерапије, клиничка, коју обављају доктори, и развојна терапија којом се могу бавити професори језика и књижевности, али и бибилотекари.

„Корени лечења књигом сежу до Старог Египта где су се уместо лекова преписивале речи, међутим библиотерапија се на Балкану дуго није примењивала&qуот;, додаје Башић, ауторка књиге Библиотерапија и поетска терапија, приручник за почетнике.

Како фунционише библиотерапија?

„Увод овог романа личи на бајку&qуот;,„Бринемо се за главног јунака&qуот;, „Да ли ће поћи да помогне патуљцима?&qуот;, били су неки од коментара ученика када су заједно са професором прочитали уводна поглавља Хобита.

„Рекли су ми да су осетили тугу јер су патуљци изгубили дом&qуот;, присећа се Жикић.

Ово је прва од неколико фаза библиотерапије.

„Битно је да наш сарадник у читању 'саосећа из далека' са књижевним јунацима и њиховим проблемима.

„Тако су ученици били забринути и за Билба Багинса, главног јунака Толкиновог Хобита, јер нису знали колико ће бити опасно путовање на које полази&qуот;, прича он.

Следи стадијум идентификације или поистовећивања са јунацима који доводи до „катарзе или прочишћења&qуот;.

„Тако читалац схвата да је свет приче истоветан његовом, јер је препун општих истина.

„Он усваја решења која му нуди литература и сопствени проблем покушава да преброди на тај начин&qуот;, додаје.

Да и библиотерапија функционисала, потребно је да читалац осети сигурност и верује у процес писања и читања, сматра Жикић.

То је битно да би могао да „истражи сопствене опажаје и осећања која литература у њему изазива&qуот; писањем дневника или разговором са библиотерапеутом.

„Људи се тако повезују са књижевним текстом, али и оним ко их кроз процес читања води.

„Тек кад се испуне сви претходни услови, читалац је спреман да практично примени оно што је сазнао кроз библиотерапију&qуот;, каже он.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Књига као 'штит' и подршка у 'животним заврзламама'

Пре него што је отпочела лековито путовање кроз речи, Дариа Талић, библиотекарка из Загреба, дуго је трагала за „групом људи који би могли да јој буду подршка у тешким тренуцима&qуот;.

Библитерапијски сусрети чинили су јој се као добра прилика за то, али су јој помогли и у послу којим се бави.

„Пошто радим са децом старијих разреда основне школе, желела да неке елементе библиотерапије применим да бих им пружила подршку у неким животним заврзламама&qуот;, каже Талић за ББЦ на српском.

Могла је и да „успори животну рутину&qуот; и да има осећај да је „неко заиста слуша&qуот;.

„Као и на било којој групној терапији, схватимо да нисмо сами и да постоје и други који имају сличне проблеме.

„Само је лакше да о њима говоримо, јер имамо књигу као штит&qуот;, сматра Дариа.

'Процес као и свака друга терапија'

Дарија одлази на библиотерапију већ три године.

И свака сеанса почиње слично.

„На почетку би се увек присетили прошлог сусрета кроз неки задатак.

„Нацртамо нешто или пронађемо предмет који нас подсети на причу и песму коју смо радили&qуот;, каже она.

Ова игра помаже јој да се „повеже са осталим присутнима и библиотерапеутом&qуот;.

„Уводне вежбе служе за то да бисмо људе који долазе увели у сигуран простор, примирили их и сместили у садашњи тренутак&qуот;, објашњава Ивана Башић.

Онда се текст чита на глас два пута.

„Први пут да би био доживљен, а други пут да би се из њега извукла поука&qуот;, додаје Башић.

Потом Дарија и њена библиотерапеуткиња разговарају о ономе што је прочитано.

„Разговор је темељ сваке библиотерапије, али постоје и додатне активности које допуњују попут ликовних колажа или писања заједничке песме у којој је свако смишљао по један стих&qуот;, додаје Башић.

Завршна вежба помаже да се „сви увиди и осећају повежу у једно искуство&qуот;.

„Библиотерапија је процес као свака друга терапија&qуот;, закључује Башић.

Утицај библиотерапије

Предности

• Умањује осећај самоће и помаже да се повежемо са другима.
• Људи лакше прихватају ситуацију са којом се суочавају, посматрају је из другачијег угла и промишљају како се њоме може управљати.
• Утиче на студенте да побољшају резултате у учењу.
• Лакше се регулишу емоције, а појединац и сам себи може бити нека врста терапеута, одабиром књиге за коју верује да ће му помоћи.

Недостаци

• Ако читалац сам бира текстове, потресна и неадекватна литература може погоршати његово стање.
• Идеје и искуства преузета из књига, не могу се увек применити у реалном животу.
• Нису сви у могућности да практично примене искуства са библиотерапије, обзиром на различите факторе као што су: старост, религија или економска ситуација
• Ако читалац не успе да примени идеје добијене из прича, може осећати фрустрацију.

Извор: Библиотерапија (Библиотхерапи)

Библиотерапија на Балкану

У региону библиотерапија дуго није била заступљена, објашњава Ивана Башић.

Док је радила као професорка хрватског језика и књижевности у гимназији, било јој је битно да се током предавања не бави само анализом дела, већ да ученике „подстакне да поделе утиске&qуот;.

„Тада сам први пут помислила да књижевност може бити лековита, па сам на интернету претраживала речи попут 'терапија књижевношћу' или 'лечење поезијом'.

„Како није било литературе на хрватском, преводила сам текстове на које сам наилазила и тако, помало интуитивно, оформила библиотерапијски центар&qуот;, присећа се Башић.

Осим у Хрватској, библиотерапија се користи и у Словенији, Мађарској, Литванији, Финској, Италији и Британији, а најразвијенија је у Америци, одакле је почетком 20. века и потекла као самосталан терапеутски приступ.

Који текстови су лековити?

Да би се припремила за једну сеансу са клијентима, Ивана Башић много времена проводи у библиотекама.

Добар текст треба да буде усклађен са људима и групом која га чита, а заснован на „принципу наде&qуот;, објашњава она.

„То значи да може да говори о неким тешким темама, али не и да буде мрачан.

„Уз то, не би смео да омаловажава неке важне фигуре у животима појединаца, попут родитеља&qуот;, додаје.

У библиотерапији се користе легенде и предања из различитих култура, али и савремени песници, попут Американке Мери Оливер и хрватског аутора Добрише Цесарића.

„Мери Оливер је живела у природи, па је њена поезија пуна једноставних слика, у које они 'уписују' значења и сопствене страхове&qуот;.

Добро одабран текст тако постаје „комуникацијски мост&qуот;.

„Читајући књигу, читамо сами себе&qуот;, закључује Башић.

Погледајте и овај видео:

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 07.20.2024)