Bila sam u hramu gde istu hranu jedu i kraljevi i prosjaci: Hiljade ljudi sedi na podu s plehanim tanjirima, a ovakav obrok se zauvek pamti

Ipak, milion fotografija ne mogu da te pripreme za osećaj kad ga prvi put ugledaš još iz senke ulazne kapije. Harmandir Sahib znači „Kuća Boga“ i najznačajnije je svetilište sikizma. Pred ulazom, kosu moraš da prekriješ maramom (ili umotaš u turban, poput Sika, što sam ja bezuspešno pokušavala da naučim), izuvaš se i bosa staješ na taj beli mermer koji, navodno, svakog dana mlekom peru. Možda mi je zbog te priče sve vreme mirisalo nekako slatkasto. I sve je bilo