Олимпијске игре у Паризу 2024: Како је 200 година стара капица постала олимпијска маскота

Париз 2024. има циљ да буде другачији од претходних олимпијских игара.

Не само да ће то бити прве Игре на којима ће учествовати спортисти свих родних идентитета, већ ће се такмичити и једнак број мушкараца и жена.

Власти се надају да ће обезбеђење омогућити да се церемонија отварања одржи на обалама реке Сене, у близини Ајфелове куле, а не на стадиону.

А што се маскоте тиче, лако препознатљивог симбола 33. Олимпијских игара, француске власти су намерно ишле против традиције.

Уместо уобичајене животиње или особе која представља земљу домаћина - изабрали су капу од историјског значаја која је препознатљива широм света.

Фриж - или фригијска капа - био је симбол слободе током Француске револуције (од маја 1789. до новембра 1799. године).

• Балкан на Олимпијским играма у Паризу, Србија даје 200.000 евра за сваку златну медаљу
• Све о Олимпијским и Параолимпијским играма у Паризу
• Руси учествују на Олимпијским играма у Паризу, али неће бити на табели медаља

Маскота је мекани купасти шешир без обода са врхом завијеним напред и има руке да држи француску тробојку - црвене, беле и плаве боје.

Организатори кажу да су изабрали овакву маскоту јер верују да спорт може да промени живот и да се надају да Игре могу да покрену „револуцију у спорту&qуот;.

Направљен је и Параолимпијски Фриж који има протетску ногу за трчање.

Мото Фрижа за Олимпијске и Параолимпијске игре је: „Сами идемо брже, али заједно идемо даље&qуот;.

„Изабрали смо идеал уместо животиње&qуот;, каже Тони Естанге, председник Организационог одбора за Олимпијске и Параолимпијске игре Париз 2024, бивши спортиста и освајач три златне олимпијске медаље.

„Изабрали смо фригијску капу јер носи јаку симболику за Француску Републику.

„То је француском народу веома позната ствар, тачније симбол слободе&qуот;.

Али, капица има дужу историју.

• Како је Град светлости заувек променио Олимпијске игре пре 100 година
• Олимпијске игре у Паризу: Историјске знаменитости као спортска борилишта
• Време када су сликарство и вајарство били олимпијске дисциплине

Древни симбол

Фригијска капа је названа по Фригији, „античкој регији у западном делу средишње Анадолије (данашња Турска), названој по народу којег су Грци звали Фригијци и који је преовладавао у Малој Азији у периоду од пада Хетитског краљевства (12. век пре нове ере) до успона Краљевине Лидије (7. век пре нове ере)&qуот;, пише у енциклопедији Британици. Енциклопедија Британика.

Али током Римског царства, у неколико региона, „сељаци&qуот; и робови које су ослободили њихови господари носили су шешир сличног облика који пријања уз главу, назван пилеус, каже историчар Серхио Санчез Колантес са Универзитета у Бургосу у Шпанији.

Током посебне церемоније, магистрат би дотакао роба штапом и прогласио га слободним.

Они би затим обријали главу и стављали капу која је означавала њихов нови положај у друштву.

Још један познати пример, према историјским изворима, јесте парада улицама учесника атентата на римског вођу Јулија Цезар који су носили крваве бодеже, а на врху копаља капе ослобођених робова.

Историјска збрка

„Капа је оживљена у 17. веку током борбе Холанђана за независност од Шпаније&qуот;, пише историчар Дејвид Хардер у књизи „Капе слободе и дрвеће слободе&qуот;.

Холанђани су прилагодили древни шешир за америчке револуционаре који су повукли 11 јужњачких држава из Уније (тадашњи назив за Сједињене Државе) 1860. године, што је довело до Америчког грађанског рата.

И данас је капа на званичној застави америчке војске и на грбу америчког Сената.

Путовање у Француску

Па како је капа почела да се носи у Француској?

Током средњег века, морнари који су пловили Средоземним морем и сељаци носили су веома сличне капе, наводи се на веб-страници француског Министарства спољних послова. Министарство спољних послова Француске

Пред крај 18. века, вође Француске револуције уврстили су капу у њихов грб и она је постала много више од симбола слободе.

„Капица је током времена добијала шире значење&qуот;, објашњава Санчез Колантес.

„...Током револуције, од једног тренутка, почела је да симболизује републиканизам&qуот;, каже шпански историчар.

Њено место у историји запечаћено је освајањем Бастиље 14. јула 1789. године, које је најавило крај владавине краља Луј Шеснаестог у Француској.

Данас је ова капа уобичајени мотив у уметности, као и на кованицама и маркама као метафора слободе.

Приказана је на обележјима градских већница и институција широм Француске.

• Колико су 'између две ватре' и фризби далеко од Олимпијских игара
• Париз 2024: Кревети од картона, да би се спречио 'олимпијски секс'

Поново са друге стране Атлантика

Међутим, због бруталности Француске револуције капа је изгубила популарност током стварања Сједињених Америчких Држава (САД) када је нова република прогласила независност од Британске империје 4. јула 1776. године.

Ендрју Деч, историчар са Универзитета Колорада, рекао је за часопис америчког Смитсоновског института да су капе „постале симбол радикализма, нешто чега се плашила већина политичких вођа у Америци у 18. веку&qуот;.

Капе су „постале симбол и радикализма и политичке фракције, две ствари од којих је страховала већина политичких челника у САД-у&qуот;. Часопис Смитсоновског института

Црвена капа је поново прешла Атлантски океан почетком 19. века када су је носили борци за независност у Латинској Америци.

„То је међународни симбол који се проширио на све републике оба америчка континента и данас је присутан у иконографији и званичној хералдици многих од њих, попут Кубе и Аргентине&qуот;, каже Санчез Колантес.

Данас је капа истакнута на државним заставама или грбовима Боливије, Колумбије, Ел Салвадора, Хаитија и Никарагве.

Необичне маскоте

Прва олимпијска маскота био је црвени јагуар, за Игре у Мексику 1968. године.

Међу 27 маскота олимпијских игара било је неколико животиња, према веб-страници Међународног олимпијског комитета (МОК). Олимпиц.цом

Али за стогодишње Игре 1996. у америчком граду Атланти, организатори су покушали нешто другачије.

Маскота је била контроверзни и компјутерски генерисан Изи - алегорија за све нове технологије тог времена.

Али једна од маскота које се највише памте је вероватно Миша, медвед који је био заштитно лице Игара у Москви 1980. године.

Стотине људи направили су огроман мозаик уплаканог лица меде док се опраштао од спортиста током церемоније затварања.

Да ли би и француски Фриж могао да постане славан?

Можда.

Чињеница да симболизује слоган Француске „слобода, једнакост и братство'' (Либертé, Éгалитé, Фратернитé) можда ће помоћи малој црвеној капи да постане једна од најомиљенијих маскота у историји Олимпијских игара.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 07.25.2024)