Потресна исповест Србина који је преживео олују: Све смо оставили у нади да ћемо се вратити, а онда смо видели крв и погинуле...

И после 29 година осећа исту тугу и жал као и тог кобног 4. августа 1995. године. - Тог несретног и кобног дана, у рану зору, почело је гранатирање. Са свих страна, не бирајући циљеве, мете, они су тукли насумично како би направили што већу штету и изазвали што већи страх, да би нас протерали. Осим материјалне штете коју смо доживели, више боли та духовна страна живота, јер једино што смо донели са собом био је управо тај духовни живот. Наша слава, наши обичаји,