Potresna ispovest Srbina koji je preživeo oluju: Sve smo ostavili u nadi da ćemo se vratiti, a onda smo videli krv i poginule...

I posle 29 godina oseća istu tugu i žal kao i tog kobnog 4. avgusta 1995. godine. - Tog nesretnog i kobnog dana, u ranu zoru, počelo je granatiranje. Sa svih strana, ne birajući ciljeve, mete, oni su tukli nasumično kako bi napravili što veću štetu i izazvali što veći strah, da bi nas proterali. Osim materijalne štete koju smo doživeli, više boli ta duhovna strana života, jer jedino što smo doneli sa sobom bio je upravo taj duhovni život. Naša slava, naši običaji,