Русија и Запад: Две године, тајни преговори и велики улози, како је постигнут договор о размени затвореника

Када су се озлоглашени руски убица и амерички новинар 1. августа укрцали у одвојене авионе у Турској, био је то врхунац тајног, драматичног договора о размени затвореника између Русије и Запада о коме се преговарало око две године, од 2022.

Њиме је уговорена размена 24 затвореника.

Али преговори, које су у тајности водиле Русија, Сједињене Америчке Државе (САД) и четири европске земље, убрзали су се раније ове године, а интензивирали се последњих неколико недеља.

Ти преговори су понекад били грозничави и на великим искушењима.

Започети су у време растућих тензија између САД-а и Русије због рата у Украјини.

„То је био врхунац многих рунди сложених, мукотрпних преговора током много, много месеци&qуот;, рекао је убрзо после размене затвореника Џејк Саливен, амерички саветник за националну безбедност који је одиграо кључну улогу у постизању договора.

• Најпознатије размене затвореника у историји
• Највећа размена затвореника Русије и Запада од Хладног рата
• Иза кулиса највеће размене затвореника после доба Хладног рата
• Зашто Путин мисли да је победник у договору око размене затвореника

Високи званичници Беле куће дали су детаљан редослед догађаја у разговору 1. августа са новинарима, међу којима је био и партнер ББЦ-ја у САД-у, ТВ и радио мрежа ЦБС (ЦБС).

Рекли су да је први наговештај могуће спремности Москве за договор био у јесен 2022. године.

САД и Русија су преговарале о ослобађању Бритни Грејнер, америчке кошаркашке звезде која је ухапшена због поседовања уља канабиса и послата у руску казнену колонију.

Грејнер је касније те године пуштена у замену за озлоглашеног руског трговца оружјем Виктора Бута.

Међутим, током тих разговора, званичници Беле куће су рекли да је Русија јасно ставила до знања да жели да се ослободи Вадим Красиков, који је служио доживотну казну у Немачкој због убиства човека у прометном парку у Берлину по директном наређењу Кремља.

Саливен је његовом немачком колеги рекао да Русија тражи ослобађање Красикова и упитао да ли би Берлин размотрио да га пусти у замену за Алексеја Наваљног, познатог борца против Путина и опозиционог вођу који је био у затвору у Русији.

Немачка, међутим, није била вољна да ослободи човека који је починио тако дрско убиство на њеном тлу.

Иако Саливен није добио коначан одговор из Берлина, почетни разговори у 2022. години, вођени између САД-а и Русије и између САД-а и Немачке, помогли су да се отвори пут ка већем и сложенијем договору који је постигнут последњих неколико недеља и окончан на узаврелој писти аеродрома у Турској.

То је успело јер су обе стране, барем донекле, сигнализирале што желе.

Русија је јасно ставила до знања да жели Красикова.

А Вашингтон није желео само Наваљног, већ и Пола Велана, бившег маринца који је у Русији 2018. године осуђен на затворску казну због оптужби за шпијунажу.

Тада су почели да се обликују почетни услови могућег споразума о размени затвореника, али је пут до коначног договора још увек био дуг, веома дуг.

Крајем марта 2023. године, руски обавештајци ухапсили су Евана Гершковича, 31-годишњег новинара америчког дневника Волстрит џорнала (Тхе Валл Стреет Јоурнал) из Њу Џерсија док је извештавао из Русије.

Његово притварање изазвало је салву осуда САД-а и њених савезника.

Дан касније, председник САД-а Џо Бајден дао је упутства Саливену да склопи договор који ће обезбедити повратак у Америку и новинара и Велана.

САД су директно контактирале Русију.

Тада је почела озбиљна комуникација, рекли су званичници Беле куће, а министри спољних послова две земље су разговарали телефоном.

Али су убрзо од ових највиших дипломата разговоре преузеле обавештајне службе, што су САД оклевале да ураде пошто је Гершкович оптужен за шпијунажу, а Вашингтон се плашио да би умешаност Централне обавештајне агенције (ЦИА) само подстакла те тврдње.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Крајем 2023. године, САД су схватиле да је ослобађање убице Красикова кључно за постизање било каквог договора, рекли су високи званичници Беле куће.

Русији су даване понуде које нису обухвтале ослобађање 58-годишњег убице.

И Москва би сваку одбила.

С обзиром да је Красиков био у затвору у Немачкој, а не у САД-у, Вашингтон није имао моћ да га ослободи.

Саливен је разговарао са његовим немачким колегом скоро сваке недеље крајем 2023. и почетком јануара 2024. године покушавајући да га убеди да ослободи Красикова и испуни кључни захтев Русије за постизање овог споразума.

Сваки могући договор, према речима званичника Беле куће, у потпуности је зависио од спремности Немачке да пусти Красикова.

Коначни став Москве је, како су рекли, био да њени шпијуни у затвору морају да буду ослобођени у замену за Американце које је Русија оптужила за шпијунажу.

Имајући то на уму, САД су покушавале да пронађу још руских шпијуна који су били у затворима њихових савезника и који би могли да буду део великог договора.

Амерички званичници, дипломате и особље ЦИА-е путовали су светом тражећи пријатељске владе спремне да ослободе затворенике који одговарају том опису, наводи Волстрит џорнал.

Резултат њихових напора видео се 1. августа, када су Руси пуштени из затвора у Пољској, Словенији и Норвешкој.

У фебруару ове године, немачки канцелар Олаф Шолц састао се са председником Бајденом у Белој кући.

Они су, према наводима званичника Беле куће, 1. августа разговарали о могућим опцијама за размену која би обухватила све кључне људе - Красикова, Наваљног, Велана, Гершковича.

Било је позитивних сигнала и из Русије.

Почетком фебруара, у интервјуу Такеру Карлсону, бившем водитељу америчког ТВ канала Фокс њуза (Фокс Невс), Владимир Путин је говорио о Гершковичу.

„Не искључујем могућност да се Гершкович врати у домовину&qуот;, рекао је Путин.

Како пише ББЦ-јев уредник за Русију Стив Розенберг, то је био врло јаван и јасан наговештај: Москва је била отворена за склапање договора.

Међутим, 16. фебруара 2024. године, само неколико дана после Карлсоновог интервјуа са Путином и састанка канцелара Шолца и председника Бајдена у Белој кући, и пре него што је било каква понуда могла да се упути Русима, могући договор је пропао услед трагичних околности.

Вероватно најзначајнији затвореник који је могао да буде обухваћен разменом, Алексеј Наваљни, умро је у 47.години у његовој затворској ћелији у Сибиру.

Његове присталице и рођаци, као и многи страни званичници, кривили су Путина за његову смрт.

Руске власти су саопштиле да је умро природном смрћу.

Иако се скоро ништа није знало о преговорима у време смрти Наваљног, његова сарадница Марија Певчик јавно је рекла да је он ускоро требало да буде ослобођен у замену за Красикова.

У то време, ББЦ Њуз није могао независно да потврди њене тврдње.

Кремљ је у међувремену демантовао да је могући споразум био на видику.

Али 1. августа, Бела кућа је потврдила да је радила на томе да Наваљни буде обухваћен договором о размени, због чега је Русија на крају ослободила троје његових сарадника.

„Тим је изгубио наду и енергију&qуот;, рекао је видно емотивни Саливен описујући утицај смрти Наваљног на договор.

Десила се и трагична случајност - мајка и отац Гершковича су се састали са Саливеном у Белој кући истог дана када је објављена смрт Наваљног.

Схватајући значај те вести и ризик по преговоре, Саливен им је рекао да ће даљи пут до договара бити „мало трновитији&qуот;.

Било је потребно изменити услове могућег споразума, а САД и Немачка су се реорганизовале.

• Алексеј Наваљни ће бити сахрањен 1. марта у Москви, каже сарадница
• Америка потврдила да постоји комуникација са Кремљом
• Америка предлаже Русији размену - трговац оружјем за кошаркашицу и осуђеног шпијуна

Затим је потпредседница САД-а Камала Харис одржала два важна састанка у покушају да одржи у животу преговоре о могућој размениу, рекао је за ББЦ високи званичник америчке администрације.

Она је средином фебруара присуствовала Минхенској безбедносној конференцији где је канцелару Шолцу нагласила важност пуштања на слободу Красикова.

Такође се састала са Робертом Голобом, председником владе Словеније, где су у затвору била двојица руских држављана које су САД означиле као приоритет за Москву.

Обојица су пуштени на слободу 1. августа.

У пролеће је Бела кућа сачинила нови предлог споразума који више није обухватао Наваљног, а у јуну је Берлин пристао да размени Красикова.

„За вас ћу то учинити&qуот;, рекао је Шолц председнику Бајдену, према речима Саливена.

Услови договора су достављени Русији.

Москва је одговорила пре неколико недеља, средином јула, прихватајући услове споразума, што је подразумевало пуштање на слободу затвореника у Русији који су били на списку.

Међутим како су се преговори ближили завршној фази, умешала се унутрашња политика САД-а, јер је после лошег ТВ дуела са републиканцем Доналдом Трампом, Бајден био под огромним притиском његове Демократске странке да одустане од кандидатуре за још један председнички мандат.

Према речима Саливена, само сат времена пре него што је Бајден 21. јула најавио да неће бити кандидат на председничким изборима у новембру, телефоном је разговарао са словеначким колегом да договори размену затвореника.

Као и код сваке размене важних затвореника, договор није био зајамчен чак ни када су авиони били на писти и када је била утаначена рута којом ће ослобођени затворници отпутовати кући.

„Са зебњом смо чекали и држали палчеве до пре само неколико сати&qуот;, рекао је Саливен у поподневним сатима 1. августа.

Председник Бајден је касније објавио заједничку слику ослобођених Американаца у авиону који је кренуо ка САД-у, уз кратку поруку.

„(Они) су безбедни, слободни и кренули су на пут, у загрљај њихових породица&qуот;.

Погледајте како су дочекани размењени затвореници у Америци

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 08.03.2024)