Репродуктивно здравље: Ризици прераног сексуалног сазревања
Девојчице у пубертет улазе све раније и раније, али начин на који друштво одговара на тај проблем има трајне последице на њихово здравље.
Сећам се тренутка када се један непознати мушкарац отворено забленуо у моје голе ноге.
Било је то оног лета када сам напунила 11 година; била сам у малој продавници која се налазила у близини нашег дома.
Стајао је иза моје мајке и мене испред касе и одмеравао ме погледом.
Изгледао је као вршњак мог оца.
Али ја у његовим очима нисам видела никакав пријатељски поглед.
Била сам девојка која се раније обликовала и која је изгледала старије од вршњакиња, али ум се борио са тим брзим променама које су се дешавале мом телу.
Погледи старијих мушкараца су ме чинили нервозном и небезбедном.
Сваки пут када бих чула како ми неки странац упућује пољупце док пролазим поред њега, моје срце би почело да лупа снажније, док би ми се уста сушила.
Уколико затворим очи и даље могу да чујем њихове гласове како добацују простаклуке из аутомобила док пролазе поред мене; тада сам поново 10-годишњакиња која се плаши да у јавности обуче шорц.
Слушање и подношење нежељених коментара и погледа може да звучи као минималан проблем у поређењу са другим врстама сексуалног насиља.
Па ипак, истраживања показују да могу да буду изразито опасна за дете и да изазову психолошке проблеме који могу да се јављају током живота.
- Школа у Тексасу у којој је свака ученица и мајка
- „Била сам заточена као пета супруга и победила сам мог робовласника“
- Да ли су жене све гневније
Покрети попут #МеТоо истичу фреквентност сексуалног узнемиравања на послу.
Али сексуално узнемиравање малолетница и даље остаје на маргинама дискусије - иако се ради о нечему што захтева хитну реакцију јер пубертет као да стиже све раније и раније код девојака широм света.
Просечно доба за почетак пубертета, дефинисано почетком раста груди, у Америци је током 1970-их година износило 12 година, али је та одредница пала на девет година у 2011.
Једно истраживање је открило да 18 одсто белих, 43 одсто црних и 31 одсто хиспано девојчица у пубертет улазе до деветог рођендана.
Истраживачи још анализирају ове резултате.
По томе, деца која имају шест до осам година су у све већем ризику од сексуалног узнемиравања.
Девојчице које раније уђу у пубертет више трпе сексуално узнемиравање од вршњакиња, без обзира на то да ли су и раније биле сексуално узнемираване - неки од истраживача су мислили да су циљано узнемираване.
Повећана позорност према њима стиже и од вршњака и од одраслих особа.
И дечаци и девојчице који раније уђу у процес сазревања, у већем су ризику од сексуалног узнемиравања од другова из разреда.
У Великој Британији, ББЦ је недавно спровео истраживање током којег је откривено да шестогодишњу децу најчешће узнемиравају у возовима и на железничким станицама.
Кери Јиргенс, 26-годишњакиња из Орегона, и даље се сећа посете аква парку у који је отишла са својом породицом када је имала 11 година.
Једна одрасла особа је пратила у један од оближњих базена и руке ставила иза њених леђа.
Упитао је у коју школу иде и колико година има.
„Отрчала сам на други крај, а он ме је пратио и покушавао да ме голица&qуот;, каже она.
„Нисам знала како да се понашам јер друштво тренира девојчице да буду фине&qуот;.
Јиргенс каже да се сећа начина на који је тада размишљала:
„Ако је ово судбина жена, ја не желим да будем део тога&qуот;.
Иако пубертет представља изазов за све адолесценте, девојке које сазревају раније од вршњакиња су посебно рањиве.
- Шта је полно преносива инфекција и како се заштитити
- Зашто је мушкарцима у Србији одлазак код уролога табу
- Стрес, хормони, болести: Највеће убице либида
- Еректилна дисфункција: Све што треба знате
Једна скорије спроведена студија, која је пратила више од 7.000 жена у периоду од 14 година, открила је да су ране менструације повезане са повишеним стопама депресије, коришћењем наркотика и антисоцијалног понашања у зрелим годинама.
„Ефекти раног пубертета на психичко здравље се понављају у различитим земљама широм света&qуот;, каже Џејн Мендл, коауторка ове студије и професорка психологије на Корнвел универзитету.
Један од разлога би могло да буде и искуство девојака које су раније почеле да сазревају и нежељена пажња, као и коментари старијих дечака и одраслих, који су се тицали њихових тела.
„Важан елемент у вези пубертета је то што је он видљив и другима&qуот;, закључује Мендл.
Девојчица са грудима је и даље дете које није у стању да се суочи са оваквим ситуацијама ништа боље од оних које се још нису развиле.
Штавише, када сам имала 10 година, у мом репертоару омиљених активности су се и даље налазиле игре са Барбикама и гледање Дизнијевих ТВ програма са мојим млађим братом.
Емоционално нисам била спремна да схватим природу пажње мушкараца.
Сексуализација девојчица је нарочито проблематична у културама у којим је пубертет аутоматски и сигнал да је девојка спремна за брак.
Уницеф процењује да широм света тренутно постоји око 750 милиона жена које су у брак ушле пре 18. године, а да је трећина њих (250 милиона) била приморана на брак пре 15 године живота.
И то није ограничено само на земље у развоју.
Многе америчке савезне државе, на пример, дозвољавају малолетним лицима брак у одређеним ситуацијама, а ту су укључене и 13-годишње девојчице, па и оне млађе.
Америчка непрофитна организација Унцхаинед ат а Гланце (Наизглед неповезано), посвећена помоћи женама и девојкама да се реше принудног брака, процењује да је око 248.000 деце млађе од 12 година ступило у брак у Сједињеним Државама између 2000. и 2010.
Последице раних бракова су дуготрајне и најчешће утичу на могућност девојака да се образују, а изазивају и озбиљне здравствене консеквенце.
У многим руралним пределима Бангладеша, на пример, девојчице се удају одмах после прве менструације.
Када остану у другом стању, њихове шансе да умру током порођаја су на нивоу један смртни случај на 110 порођаја, што је пет пута више него у случају мајки које имају између 20 и 24 године, што ове смрти чини „неприхватљиво уобичајеним&qуот;.
- Дечји бракови - живи реликт прошлости
- „Продали су ме за девет долара када сам имала 12 година, а у 13. сам постала мајка&qуот;
- Дванаестогодишњакиња из Кеније присиљена да се уда два пута за месец дана
И док нам је потребно још много студија које би се бавиле менталним здрављем као последицом дечјих бракова, једно истраживање из Етиопије нам открива корелацију између младих удавача и повећаног ризика од самоубистава код девојчица од 10 и више година.
Део овог проблема је и страх породица оних девојчица које почињу да показују знаке пубертета, чак и дуго времена пре прве менструације, да ће ступати у сексуалне односе или да ће бити мете сексуалних напада.
На брак се, дакле, може гледати и као начин да се она „заштити&qуот;.
„Ова врста страха међу родитељима и у таквим заједницама ствара амбијент у којем је свет све мањи док девојчице постају старије и у којем се успоставља све већи број ограничења која се односе на њену мобилност&qуот;, каже Нидал Карим.
Он је специјалиста за родна питања у међународној организацији Царе, која се усредсређује на Непал и Бангладеш, две земље у којим су ова питања од изузетног значаја.
„Сексуалност ,,девојчица&qуот; је туђа брига&qуот;, додаје Карим.
„Али и самим девојчицама се ретко дају информације о њиховим телима, пубертету, сексу или репродукцији које би их боље припремиле и заштитиле&qуот;.
Рани пубертет може да представља проблем и у земљама у којим дечји бракови нису уобичајени.
За Полину Кампос, фриленс новинарку из Минесоте, нежељена сексуална пажња којој је била изложена као дете узроковала је да се она осећа неугодно у сопственој кожи.
Са осам година она је већ носила грудњаке величине Б и покушавала да то сакрије широким кошуљама и блузама већег броја.
„У себи сам се осећала веома чудно јер мој мозак у тим тренуцима није могао да иде у корак са мојим телом&qуот;, каже она.
Сада, као одрасла особа, Кампос ова искуства приписује њеној накнадној телесној дисморфији.
„Себе сам називала доживотном булимичарком, јер иако већ дуже времена нисам упражњавала преждеравања и чишћења - стање свести је такво да када се једном успостави, тешко се из њега излази&qуот;, каже она.
„Увек се дође до тачке у којој након здравијег живота поново развијете самосвест о сопственим облинама када их приметите у одразу огледала&qуот;.
Истраживања су у ствари показала да искуства са сексуалним узнемиравањем током раног пубертета доприносе објективизацији телесне самосвести: термин који психолози користе при описивању тенденције да се нечије тело сагледава као објекат за посматрање и процењивање.
Све већи број студија подупире тврдњу о штетности ране сексуалне објектификације.
Једно истраживање из 2016. наводи на закључак да је сексуално узнемиравање повезано са повећаним нивоима симптома депресије и негативним гледањем на сопствено тело.
Зато и није изненађујуће да девојчице између 11 и 13 година показују повишен ниво стида од сопственог тела, руминацију и депресију у односу на дечаке.
Подложније су и осећају срамоте, нервозе и размишљању о самоубиству.
Девојчице које се раније развију такође су суочене и са другим проблемима као што су поремећаји у исхрани, делинквенција и слабији успех у школи у односу на вршњаке.
Прерани улазак у свет сексуалног процењивања одраслих особа, изазива да се девојке осећају оцењеним, осуђеним и видљивим на неке друге начине, каже Силија Робертс, социолошкиња и професорка родних студија на универзитету у Ланкастеру.
„Ово је велика промена у односу на дечји свет у којем су девојчице склоне претпоставци - осим уколико нису биле малтретиране - да су вредне и важне као људска бића&qуот;, каже она.
Сексуално узнемиравање „вас чини да се осећате предметом интересовања других и објектом њихове жеље за доминацијом, а не као свесно и самостално биће&qуот;.
Чак и у претпостављеним „слободним зонама&qуот; као што су школе, девојчице су обично мета сексуалног узнемиравања и оговарања.
Једно национално истраживање спроведено у Сједињеним државама, открило је да 56 одсто адолесценткиња, заједно са 40 одсто дечака, откривају да су били сексуално узнемиравани.
И то почиње од најранијег детињства.
До поласка у пети разред - када деца уобичајено имају између 11 и 12 година - више од трећине ученица доживи сексуално узнемиравање од дечака.
Мендл каже да друга деца могу да буду радознала или неспретна када виде промене на телима девојчица - али исто тако могу да буду и злонамерна.
Кроз овакве ситуације је нарочито тешко пролазити током раног пубертета, када деца тек откривају начине на које могу да изражавају властити идентитет.
А за девојчице које можда никада неће ни прихватити сопствену женску персону, овакве премисе о „женским&qуот; особинама могу нарочито да буду штетне.
У међувремену, родно неусаглашени студенти су још више изложени сексуалном узнемиравању вршњака: по једном истраживању чак 81 одсто трансродних особа и 72 одсто лезбејки су доживели сексуално узнемиравање, у поређењу са 43 одсто хетеросексуалних цис девојака и 23 одсто цис дечака.
За девојчице друге боје коже, које често доживљавају и расистичке и фетишистичке коментаре, узнемиравање може да дође и у радикалнијој форми.
Једна азијско-америчка психолошкиња из Калифорније, која је тражила да буде анонимна јер је била забринута да ће њени пацијенти сазнати детаље из њеног приватног живота, присећа се злобних коментара о њеном телу који су јој били упућивани када је имала 12 година.
„Једно од мојих најранијих сећања је о дечаку из мог разреда који ми је рекао да ће имати секс са мном&qуот;, каже она.
Она се сећа и да су ти коментари често били праћени расистичким опаскама попут:
„Да ли имаш пуно стидних длака? Чуо сам да ви Азијаткиње немате пуно стидних длака&qуот;.
- Како у Србији пријавити злостављање деце
- #Нисампријавила: Како је пробијен зид тишине који штити насилнике у Србији
Без обзира на негативне исходе по питању менталног здравља девојака које су раније сазреле, Тереза Ског, професорка психологије са Универзитета у Гетеборгу, открила је да те девојке могу да буду и много зрелије на психолошком плану и да се добро прилагоде на све околности.
Што се тиче мене саме, открила сам да ме је ово искуство из детињства довело до већег степена емпатије и емоционалне оштрине у зрелим годинама, нарочито у односу са онима који су имали слична искуства.
Истраживачи се слажу да је важно да се рани сексуални развој не представља као катастрофичан сам по себи.
Проблем није у томе што се тела девојчица мењају.
Проблем лежи у одговору друштва.
Резултат свега би требало да буде прављење плана о подршци девојкама и њиховим породицама и, као што каже Робертс, „да се супротставимо сексистичкој култури која је у стању да пубертет претвори у узнемиравајуће искуство&qуот;.
Ског верује да одговор лежи у развоју друштвених и емоционалних програма који подучавају основне принципе сексуалног образовања и концепте попут одржавања друштвене свести, развијања емпатије и контролисања импулса.
То би могао да буде део будућих напора на изналажењу начина за смањењем ризика од сексуалног узнемиравања код свих адолесцената, укључујући и девојчице које раније сексуално сазревају.
Ми морамо да „повећамо друштвено прихватљиво понашање и да разумемо да ни сексуална појавност ни сексуалне активности не значе да су девојке или жене отворене за било какав вид сексуалних насртаја&qуот;.
Само стварањем амбијента у којем нема толеранције можемо да се уздигнемо и успротивимо све већем сексуалном узнемиравању - међу којем и оно што погађа децу.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 08.05.2024)
