Корени српске баштине на Косову, манастир Грачаница и храм Светог Николе
Манастир Грачаница из 14. Века у Грацаници и храм Светог Николе из 19 века у Приштини, два значајна српска православна светилишта на Косову и Метохији, и данас су центри духовности и културе.
Кустос манастира Грачанице Сергије Глигић наводи да црква, коју је 1321. изградио Краљ Милутин, импресионира српско-византијским стилом архитектуре а да је због једног од најлепших фрескописа на свету увршћена у УНЕСЦ-ову листу светске културне баштине.
"Постоје два дела цркве, главни део цркве Краља Милутина и надограђена припрата која датира педесетак година након 1321. године и обновљена је у 16. века. Била су два главна зоографа са помоћницима из Солуна, Михаилом и Јефтихијем Астрапом, а занимљив је тај надимак Астрапа значи светлост или муња, колико су брзо као брзином светлости осликавали цркве. Грачаница се сматра врхунцем, пиком, њихове уметности", казао је Глигић.
Глигић додаје да је фрескопис рађен на мокром малтеру природним пигментима којим доминира византијско плава боја добијена из лазулита. Килограм лазулита Милутин је плаћао килограмом злата. Манастир је, после Приштине, најпосећенија дестинација на КиМ и годишње има око 100.000 посетилаца.
"Грачаница је петокуполни систем цркве са дуплим уписаним крстом што је јединствено у свету. То се најбоље види из макете или птичије перспективе", казао је Глигић.
О истрајности, рушењу и обнови храма Светог Николе, насталог 1830. године, говори свештеник Станиса Арсић, приштински парох, наглашавајући да је храм био чувен по једним до најлепших иконостаса у Српској правосљеној цркви.
"У том периоду када је и рађен иконостас је био у 3Д технологији и формату. Дрво је дуборезом изнутра резбарено. Значи, нешто перфекно, нешто што је постојало само ту, нешто слично томе, данас се налази у цркви близу Софије у Бугарској, од истих мајстора, али ни налик ономе што је било овде", казао је Арсић.
Ту се некада налазило резиденционално седиште митрополита рашко-призренског и прва школа у Приштини , који су настали пре 1900. године. Оне су рестауриране а сада у једној од њих налази "Српски културни центар".
"Период у коме је храм грађен је специфичан за период Отоманске империје када су цркве у старој Србији биле искључиво ниске. Тако да и овај храм, Светог Николе, није у том смислу висок, као што смо ми навикли, да то буде Манасир Грачаница, Пећка Патријаршија, Дечани", казао је Арсић.
Обе цркве представљају непроцењиве симболе српске културне и духовне баштине и сведоче уметничким и архитектонским дометима које је достилзала стара држава.
Прилог Кинеске медијске групе (ЦМГ)
(Бета, 05.08.2024)
