УНС: Локалне самоуправе на овогодишњим конкурсима издвојиле упола мање новца него лане

То је такође најнижи опредељени износ у последњих десет година, колико се спроводи пројектно суфинансирање, навео је УНС.

Од 2015. када је почело суфинансирање пројеката производње медијских садржаја, износ који је издвајан за ове намене из године у годину био све виши, све до 2024. - прве године спровођења пројектног суфинансирања по новом Закону о јавном информисању и медијима, наводи се.

Највише новца опредељено је управо прошле године, када је за медијске пројекте издвојено 1.572.068.970, а до највећег пада дошло је ове године, од када се пројектно суфинансирање спроводи по новом закону, додаје се.

УНС је указао и да "овакав податак не изненађује ако се узме у обзир да је 45 локалних самоуправа издвојило упола или још мање новца него лане".

Иначе, новим законом први пут је прописано да ће и одлуке Савета за штампу (поред Регулаторног тела за електронске медије) бити један од критеријума за бодовање медијских пројеката и расподелу средстава, подсећа се.

"Неке локалне самоуправе су смањивањем новца за суфинансирање медијских пројеката, а повећавањем износа за "услуге по уговору" пронашле начин да заобиђу закон, укључујући и одлуке Савета за штампу, констатовано је.

Разлог за смањење средстава опредељених за медије у овој години може се пронаћи и у чињеници да четвртина локалних самоуправа још није расписала конкурсе за суфинансирање медијских пројеката и тиме није испунила своју законску обавезу.

Конкурсе за суфинансирање пројеката производње медијских садржаја за ову годину до данас нису расписале 44 од 167 локалних самоуправа.

Локална самоуправа код које је примећен највећи раскорак у односу на прошлу годину је Бачка Топола, која је ове године определила милион, а прошле 14 милиона динара.

Прати је Општина Мали Зворник, која је за сада издвојила свега девет одсто прошлогодишњег износа, додаје се.

Ови подаци не представљају усамљене случајеве, узевши у обзир то да су 24 локалне самоуправе на до сада расписаним конкурсима издвојиле чак 90 одсто мање новца него лане, указано је.

У питању су градови Панчево, Вршац, Кикинда, Сомбор и Зрењанин, као и општине Ада, Апатин, Бајина Башта, Бечеј, Беочин, Чока, Косјерић, Мали Иђош, Нови Кнежевац, Оџаци, Србобран, Пожега, Сремски Карловци, Житиште, Жабаљ, Кула, Шид, Стара Пазова, Темерин и Пећинци.

На конкурсима за суфинансирање медијских пројеката који су расписани до данас, Општина Нова Црња издвојила је деветину, Кучево и Љубовија осмину, а Општина Сечањ седмину прошлогодишњег износа.

Град Нови Сад, на конкурсу који је до сада расписан, издвојио шестину прошлогодишњег износа, али је, како је навео УНС, Град новац извојен за медијске пројекте претходне године додељивао путем више конкурса.

Међу локалним самоуправама које су издвојиле близу шестине прошлогодишњег износа је и Општина Нови Бечеј.

Општине Осечина, Крупањ и Богатић ове године издвојиле су четвртину прошлогодишњег буџета за медијске пројекте, док су Град Лозница и општине Ариље, Мало Црниће, Обреновац и Трстеник определиле трећину прошлогодишњегизноса.

Упола мање новца него лане издвојиле су општине Младеновац, Нова Варош и Пријепоље, додаје се.

Град Београд још није ни расписао конкурс, док је прошле године за медијске пројекте издвојио 84.700.000 динара, додао је УНС.