BBC vesti na srpskom

Бангладеш: Нобеловац Мухамед Јунус предводи привремену владу после смртоносних нереда

После вишенедељних протеста и стотине мртвих, Бангладеш добија нову, привремену, владу коју ће водити Мухамед Јунус, добитник Нобелове награде за мир.

BBC News 07.08.2024  |  Кели Нг и Ђанлука Авањина -
Muhamed Junus
Гетти Имагес
Мухамед Јунус, добитник Нобелове награде за концепт микро кредита који су помогли сиромашнима да заснују властите послове

Нобеловац Мухамед Јунус, дугогодишњи политички непријатељ свргнуте премијерке Бангладеша Шеик Хасине, именован је за привременог лидера земље.

Овај 84-годишњак постављен је дан након што је Хасина побегла из земље после вишенедељних протеста у којима је страдало стотине људи.

Док је Јунс хваљен због пионирске употребе микрокредита, Хасина га је сматрала јавним непријатељем.

Он је тренутно на условној слободи, али се жалио на шестомесечну затворску казну изречену у јануару ове године у, како је рекао, политички мотивисаном случају.

Студенти који су предводили масовне протесте одбили су да прихвате владу у којој би главну реч водила војска, тражећи да Јунус води привремену администрацију.

Одлука да Јунус буде именован за главног саветника привремене владе уследила је после састанка председника Мухамеда Шахабудина, војних и студентских вођа.

„Када студенти, који су се толико жртвовали траже од мене да се укључим у овом тешком тренутку, како да одбијем?&qуот;, рекао је Јунус.

Он се враћа у Даку из Париза где је имао мању здравствену интервенцију, рекао је његов портпарол.

Протести у Бангладешу почели су почетком јула захтевима студената да се укину квоте за радна места у државној служби, али су прерасли у шире антивладине демонстрације.

Наводи се да је више од 400 људи погинуло у сукобима владиних снага и демонстраната, углавном цивила које је убила полиција.

Само у понедељак, више од 100 људи је настрадало широм земље, што га чини најсмртоноснијим даном у протесту.

Запаљено је и стотине полицијских станица.

Досадашња премијерка Хасина је дала оставку и побегла у суседну Индију, а демонстранти су потом упали и опљачкали њену званичну резиденцију у главном граду Даки.

Био је то нагли крај њене скоро 15-годишње владавине.

Упркос економском расту у протеклој деценији, бивша премијерка је била изложена критикама јер је ућуткала критичаре и затварала политичке противнике.

Неки од њих, као што су бивша премијерка Халида Зија и активиста Ахмад Бин Куасем, пуштени су из затвора одмах по одласку Хасине из земље.

Халида Зија је председница главне опозиционе Бангладешке националистичке партије, која је бојкотовала изборе 2014. и поново 2024. године, рекавши да слободни и поштени избори нису могући под Хасинином влашћу.

Ова 78-годишњакиња је затворена 2018. због корупције, а за оптужбе је рекла да су политички мотивисане.

Групе за људска права кажу да је Куасем приведен 2016. године, што је био један од стотине присилних нестанака током Хасининог мандата.

Професор Јунус, који је у јануару осуђен на шест месеци затвора због кршења закона о раду, рекао је да је и он био жртва гнева бивше премијерке Хасине.

У прошлости се суочавао са другим оптужбама, све до 2011. године када је оптужен за клевету бангладешких политичара.

Он је 1983. године основао Грамин банку, понудивши микро, дугорочне кредите за помоћ сиромашним људима да започну мали бизнис.

Тај концепт је од тада узео маха широм света.

Оптужен је за утају пореза и рад у Грамин банци после обавезне старосне границе за одлазак у пензију, због чега је отпуштен.

Јунус је одбацио оптужбе као неосноване.

Њему је, заједно са банком, додељена Нобелова награда за мир 2006. јер је показао да „чак и најсиромашнији од сиромашних могу да раде на властитом развоју&qуот;.

У свету је постао познат као „банкар сиромашних&qуот;, али га је Хасина назвала „крвопијом&qуот; сиромашних и оптужила банку да наплаћује превисоке камате.

Никада није било јасно шта је узрок свађе са Хасином.

Многи верују да су то били Јунусови безуспешни напори да оснује политичку странку.

Хасина је и даље у Индији, али није јасно да ли је то њено коначно одредиште.

Аналитичари верују да је то мало вероватно, упркос томе што је блиска савезница индијског премијера Нарендре Модија.

Индија, која дели границу од 4.096 километара са Бангладешом, вероватно неће благонаклоно гледати на нову владу у Даки.

Индијске власти су већ распоредиле додатне војне снаге дуж границе, кажу из Делхија.

Стране земље, пре свих Америка и Аустралија, позвали су нову владу Бангладеша да поштује принципе демократије и владавину закона.


ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.


Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 08.07.2024)

BBC News

Повезане вести »

Кључне речи

Свет, најновије вести »