Bangladeš: Nobelovac Muhamed Junus predvodi privremenu vladu posle smrtonosnih nereda
Posle višenedeljnih protesta i stotine mrtvih, Bangladeš dobija novu, privremenu, vladu koju će voditi Muhamed Junus, dobitnik Nobelove nagrade za mir.
Nobelovac Muhamed Junus, dugogodišnji politički neprijatelj svrgnute premijerke Bangladeša Šeik Hasine, imenovan je za privremenog lidera zemlje.
Ovaj 84-godišnjak postavljen je dan nakon što je Hasina pobegla iz zemlje posle višenedeljnih protesta u kojima je stradalo stotine ljudi.
Dok je Juns hvaljen zbog pionirske upotrebe mikrokredita, Hasina ga je smatrala javnim neprijateljem.
On je trenutno na uslovnoj slobodi, ali se žalio na šestomesečnu zatvorsku kaznu izrečenu u januaru ove godine u, kako je rekao, politički motivisanom slučaju.
Studenti koji su predvodili masovne proteste odbili su da prihvate vladu u kojoj bi glavnu reč vodila vojska, tražeći da Junus vodi privremenu administraciju.
- Ide li Bangladeš ka smirivanju
- „Nije držao oružje u ruci”: Student ubijen na protestima u Bangladešu
- Više od 40 mrtvih i stotine povređenih u eksploziji skladišta u Bangladešu
Odluka da Junus bude imenovan za glavnog savetnika privremene vlade usledila je posle sastanka predsednika Muhameda Šahabudina, vojnih i studentskih vođa.
„Kada studenti, koji su se toliko žrtvovali traže od mene da se uključim u ovom teškom trenutku, kako da odbijem?", rekao je Junus.
On se vraća u Daku iz Pariza gde je imao manju zdravstvenu intervenciju, rekao je njegov portparol.
Protesti u Bangladešu počeli su početkom jula zahtevima studenata da se ukinu kvote za radna mesta u državnoj službi, ali su prerasli u šire antivladine demonstracije.
Navodi se da je više od 400 ljudi poginulo u sukobima vladinih snaga i demonstranata, uglavnom civila koje je ubila policija.
Samo u ponedeljak, više od 100 ljudi je nastradalo širom zemlje, što ga čini najsmrtonosnijim danom u protestu.
Zapaljeno je i stotine policijskih stanica.
Dosadašnja premijerka Hasina je dala ostavku i pobegla u susednu Indiju, a demonstranti su potom upali i opljačkali njenu zvaničnu rezidenciju u glavnom gradu Daki.
Bio je to nagli kraj njene skoro 15-godišnje vladavine.
Uprkos ekonomskom rastu u protekloj deceniji, bivša premijerka je bila izložena kritikama jer je ućutkala kritičare i zatvarala političke protivnike.
Neki od njih, kao što su bivša premijerka Halida Zija i aktivista Ahmad Bin Kuasem, pušteni su iz zatvora odmah po odlasku Hasine iz zemlje.
Halida Zija je predsednica glavne opozicione Bangladeške nacionalističke partije, koja je bojkotovala izbore 2014. i ponovo 2024. godine, rekavši da slobodni i pošteni izbori nisu mogući pod Hasininom vlašću.
Ova 78-godišnjakinja je zatvorena 2018. zbog korupcije, a za optužbe je rekla da su politički motivisane.
Grupe za ljudska prava kažu da je Kuasem priveden 2016. godine, što je bio jedan od stotine prisilnih nestanaka tokom Hasininog mandata.
Profesor Junus, koji je u januaru osuđen na šest meseci zatvora zbog kršenja zakona o radu, rekao je da je i on bio žrtva gneva bivše premijerke Hasine.
U prošlosti se suočavao sa drugim optužbama, sve do 2011. godine kada je optužen za klevetu bangladeških političara.
On je 1983. godine osnovao Gramin banku, ponudivši mikro, dugoročne kredite za pomoć siromašnim ljudima da započnu mali biznis.
Taj koncept je od tada uzeo maha širom sveta.
Optužen je za utaju poreza i rad u Gramin banci posle obavezne starosne granice za odlazak u penziju, zbog čega je otpušten.
Junus je odbacio optužbe kao neosnovane.
Njemu je, zajedno sa bankom, dodeljena Nobelova nagrada za mir 2006. jer je pokazao da „čak i najsiromašniji od siromašnih mogu da rade na vlastitom razvoju".
U svetu je postao poznat kao „bankar siromašnih", ali ga je Hasina nazvala „krvopijom" siromašnih i optužila banku da naplaćuje previsoke kamate.
Nikada nije bilo jasno šta je uzrok svađe sa Hasinom.
Mnogi veruju da su to bili Junusovi bezuspešni napori da osnuje političku stranku.
Hasina je i dalje u Indiji, ali nije jasno da li je to njeno konačno odredište.
Analitičari veruju da je to malo verovatno, uprkos tome što je bliska saveznica indijskog premijera Narendre Modija.
Indija, koja deli granicu od 4.096 kilometara sa Bangladešom, verovatno neće blagonaklono gledati na novu vladu u Daki.
Indijske vlasti su već rasporedile dodatne vojne snage duž granice, kažu iz Delhija.
Strane zemlje, pre svih Amerika i Australija, pozvali su novu vladu Bangladeša da poštuje principe demokratije i vladavinu zakona.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 08.07.2024)
Međunarodni krivični sud izdao naloge za hapšenje Netanjahua, Galanta i vođe Hamasa
