Буна против рудника литијума у Србији: Ухапшени активисти ослобођени
Велики протест у Београду у суботу, тројици учесника протеста експресно одређене прекршајне затворске казне.
Два дана пошто што је троје активиста ухапшено и осуђено за ремећење јавног реда и мира после најмногољуднијег протеста против рударења литијума у Србији, Иван Бјелић, Никола Ристић и Јевђеније Јулијан Димитријевић ће бити пуштени на слободу.
Десетине хиљада људи протестовало је у Београду у суботу због оживљених планова да се рударском гиганту Рио Тинто дозволи ископавање на једном од великих налазишта литијума у Европи - кључне сировине за батерије за електричне аутомобиле и неке лекове.
Активисти кажу да би рудник проузроковао неповратно уништавање животне средине у долини Јадра у Србији, где је налазиште литијума.
Великом скупу у Београду претходили су протести у многим градовима Србије, попут Новог Сада, Ниша, Крагујевца, Чачка, Лознице, Шапца, Врања.
Погледајте видео са протеста у Београду:
Лиценца додељена Рио Тинту је одузета 2022. године након распрострањених протеста у земљи, али је пројекат поново покренут прошлог месеца након одлуке суда и заокрета владе.
Председник Србије Александар Вучић инсистира да ће бити уведени строги протоколи о безбедности животне средине.
„Бићу најгори могући полицајац за Рио Тинто. Гори ћу им бити ја него сви они који су се тобоже борили против њих, а у ствари су желели да се без избора дочепају власти&qуот;, рекао је Вучић у обраћању јавности дан после протеста.
Додао је и да „барем још две године неће бити копања&qуот; литијума.
- Где се све одржавају протести у Србији због најава рударења литијума
- Протест због литијума у малој, рударској Бресници: Шта брине мештане
- Шта значи нова уредба Владе Србије о пројекту „Јадар&qуот;
- Хоће ли се у Србији ипак копати литијум
Током протеста 10. августа, демонстранти су привремено затворили међународни аутопут који пролази кроз Београд и повезује јужну и северну Европу, као и нову међународну железничку станицу недалеко од центра града.
У рано јутро после ноћне блокаде железничке станице, полиција је растерала преостале демонстранте, а потом су уследила привођења активиста и експресне пресуде.
Еколошки активиста Иван Бјелић је осуђен на 40 дана затвора, а Никола Ристић и Јевђеније Јулијан Димитријевић на 30.
Казна им је изречена „због кршења јавног реда и мира током протеста у недељу&qуот;, рекао је адвокат Александар Петровић.
Веће Прекршајног апелационог суда је на јавној седници одржаној у уторак 13. августа усвојило жалбе браниоца окривљених.
Предмет ће, како се наводи у саопштењу Прекршајног апелационог суда бити враћен првостепеном суду на поновни поступак.
За које дело им је суђено
Марко Пантић, адвокат осуђених демонстраната, рекао је да им је суђено за кршење Закона о јавном реду и миру по члану за непристојно, дрско и безобзирно понашање, а не због блокаде железничког саобраћаја.
Тежа казна је, према закону, предвиђена за ово дело, каже.
„У пресуди се наводи да је Бјелић гурнуо сендвич у уста новинарки дневног листа Информер и да је измазао, али сматрамо да ни то није било баш тако.
„За Ристића и Димитријевића је наведено да су ометали новинарку у раду, окружили је и викали на њу&qуот;, каже за ББЦ.
Оливера Ристановић, председница Прекршајног суда, каже да није видела пресуду да би је коментарисала, нити би „смела јер није правоснажна.&qуот;
Овакве експресне одлуке нису ретке, каже она за ББЦ на српском.
„Таква пресуда је извршна пре правоснажности, зато су они одмах спроведени у затвор, па је тек онда почео да тече рок за жалбу.
„По хитном поступку суди се за насиље у породици, тежак прекршај из области јавног реда и мира или најтежи преступ из безбедности саобраћаја&qуот;, каже Ристановић.
Групно су на истој пријави, јер је полиција проценила да би могли да понове исти прекршај, објашњава.
Како је текао протест?
Блокаде су биле део протеста против ископавања литијума на ком су се у Београду окупиле десетине хиљада људи из целе Србије.
Протест је почео говорима на Теразијама, да би потом уследила шетња до моста Газела, односно дела међународног аутопута Е75, одакле су се демонстранти запутили ка двема највећим железничким станицама - Нови Београд и Београд центар - Прокоп, које су потом блокирали.
Са бине је поручено да се неће пристати на уништавање земљи рударењем литијума.
„Изгледа нам да се од нас крије да смо жртвовани као будућа прљава рударска колонија и депонија - то нећемо дозволити.
„Зато смо данас овде да дигнемо глас, не пристајемо на то и бранимо опстанак у својој земљи&qуот;, рекла је глумица Светлана Цеца Бојковић, једна од говорница.
Да овај протест може бити успешан, био је уверен Ненад Радовановић.
„Сад је дошло много више људи и надам се да политичари неће бити у било којој причи&qуот;, рекао је Радовановић..
Људи су носили заставе Србије и еколошких организација, као и транспаренте са различитим натписима и порукама - „Рудника неће бити&qуот;, „Вала нећеш копати&qуот;, а поједини су имали и ашов као пригодну алатку са собом.
Није било страначких обележја, нити политичара на бини, а судећи по натписима и паролама, упадљива је била и идеолошка шароликост.
'Нећеш копати'
Еколошке организације су пре 40 дана предале влади Србије захтев да до 10. августа донесу закон о забрани геолошких истраживања и ископавања литијума и бора, али захтев није испуњен, подсетила је глумица Јелена Ступљанин.
„Данима нам говоре како ми нисмо патриоте и како ми не желимо да Србија уђе у ЕУ.
„А да ли је патриотизам помагати једној билионерској компанији да се још обогати и успут се окористити о њихов крваво стечен новац? Или је патриотизам борба за чист ваздух, воду и земљу, која храни све нас у Србији&qуот;, питала је Ступљанин.
„Нећеш копати&qуот; је била често узвикивана парола на скупу, уз понекад заглушујући звук пиштаљки и труба.
Весна Хаџиомеровић из Београда је на протест дошла са сестром, сином и супругом.
И она верује да је адут овог скупа масовност.
„Само притисак оваквих протеста може да направи промену, а надам се да неће бити нешто драстичније попут инцидената&qуот;, каже бришући зној са чела.
Србија је „постала земља са најзагађенијим ваздухом на свету&qуот;, упозорила је окупљене Драгана Ђорђевић, научна саветница београдског Института за хемију.
„Сви проблеми могу да се реше уз већи напор, али штете од рудника не могу да се санирају&qуот;, додала је Ђорђевић.
Литијум се експлоатише у пустињама и ненасељеним пределима, док би се у Србији копао на „плодном и живом месту&qуот;, упозорила је.
Блокада Прокопа и железничке станице 'Нови Београд'
После говора, демонстранти су раздвојени у две групе, а многи су отишли кућама.
Део окупљених, предвођен члановима неформалне групе „Борба&qуот;, ушао је на железничку станицу Прокоп, и блокирао пруге.
На шинама су развили велику српску заставу која се протезала преко неколико колосека, а спорадично се скандирало „Рио Тинто, марш из Србије&qуот;.
Присутни су били и поједини опозициони политичари и представници ултрадесничарских група.
Када је протест око поноћи ушао у шести сат, на станици је остало више десетина људи, углавном младих, који су седели на перонима, играли карте или друштвене игре.
После вишесатног дежурања, полиција је у раним јутарњим сатима у недељу изгурала људе са станица „Београд центар - Прокоп&qуот; и „Нови Београд&qуот;, чиме је прекинута блокада.
„Око пет ујутру је почео да опада број окупљених на Прокопу и тада нас је опколила полиција.
„Нису хтели да слушају да ће и они дисати тај ваздух. Кренули су да сабијају људе ка излазу, беспотребно су гурали старе људе&qуот;, рекао је за ББЦ на српском Давид Шнидовић из организоване групе „Свиће&qуот; из Чачка.
Приведено је више активиста.
Шта каже власт?
Протест је протекао у демократској атмосфери, али је на крају дошло до „тешких кривичних дела&qуот;, рекао је председник Србије.
„Заузимање међународне пруге, новоизграђене станице Прокоп и Нови Београд, заустављање мотопута и заузимање моста Газела, нису биле допринос демократији, већ спровођење терора мањине над већином&qуот;, рекао је Вучић.
Ивица Дачић, министар унутрашњих послова, рекао је да је 14 људи приведено због сумње да су извршили кривична дела, три због прекршаја и двоје, страни држављани, због присуства у близини најважнијих државних институција.
„Полиција ради на идентификацији и других лица, биће поднете кривичне и прекршајне пријаве за све починиоце тих дела&qуот;, додао је Дачић.
Поновио је процену полиције да је на скупу било између 24 и 27 хиљада људи.
Неформално удружење статистичара Архив јавних скупова изнело је податак да је на протесту било око 40.000 људи.
Тужбе „за накнаду штете настале отказивањем полазака возова&qуот; због блокаде железничких станица против организатора скупа најавио је и Горан Весић, министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.
Док је трајао протест, премијер Србије Милош Вучевић је за демонстранте рекао да „као распала банда иду да блокирају, не знају ни сами шта, али је битно да угрозе функционисање нормалним људима&qуот;.
Шта је покренуло протесте?
Серију протеста покренула је недавна одлука Владе Србије да одобри наставак пројекта „Јадар&qуот; британско-аустралијске компаније Рио Тинто о изградњи рудника литијума у долини ове реке на западу земље, стопираног почетком 2022.
Тада је званични Београд, под притиском масовних протеста, уредбом стопирао пројекат вредан 2,4 милијарде долара.
„Ставили смо тачку на Рио Тинто&qуот;, изјавила је 20. јануара 2022. тадашња премијерка Србије Ана Брнабић после одлуке владе о укидању Уредбе о утврђивању планског документа из 2020, који је превиђао изградњу рудника литијума - Просторног плана за пројекат „Јадар&qуот;.
Према речима премијерке, „самим тим поништени су управни акти у вези са компанијом Рио Тинто, односно ћерком фирмом Рио Сава експлорејшн, све дозволе и сва решења&qуот;.
Уставни суд је јула 2024. пресудио да су власти у Србији тиме прекорачиле овлашћења, а нешто касније је влада донела нову уредбу.
Председник Србије је затим поручио да неће бити копања литијума док држава не добије све гаранције.
Почетком августа, представљен је тим стручњака који ће утврђивати могућ штетни утицај по здравље ако буде отворен рудник литијума.
У тиму су министар здравља Златибор Лончар, неколико професора медицине и стручњака из других области, попут токсикологије, пренео је РТС.
Геолози Рио Тинта су 2004. у западној Србији утврдили постојање лежишта до тада непознатог минерала, назвавши га јадарит, по реци.
Јадарит садржи литијум, главну компоненту батерија у мобилним телефонима и електричним возилима, али и лековима, за којим потражња непрекидно расте.
Средином јула, немачки канцелар Олаф Шолц је са Вучићем у Београду присуствовао потписивању Меморандума о разумевању између ЕУ и Србије о стратешком партнерству о одрживим сировинама, ланцима производње батерија и електричним возилима.
Шолц је изјавио да је пројекат Јадар „добар за Србију&qуот; и носи „добре економске перспективе развоја за цео регион&qуот;.
Вучић је рекао да ће пројекат „донети најмање нових шест милијарди евра инвестиција&qуот; у Србију, док су поједини активисти и противници ископавања литијума оценили да је „власт потписала капитулацију&qуот;.
Председник Србије је средином јуна изјавио да би рудник могао да буде отворен 2028, а потом најавио и могућност расписивања референдума о рударењу литијума 2025. године.
Последњих недеља одржан је низ протеста у више од 30 градова и општина Србије.
ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 08.13.2024)
