Здравство у Србији: Како живе лекари са најмањим платама у региону

Тридесетогодишња лекарка Љиљана Станојковић ради у Хитној помоћи у Београду за плату вредну око хиљаду евра.

Њене колеге у готово свим земљама у окружењу имају веће плате, некад и двоструко више.

„Плата ми је око 120.000, а због бенефицираног радног стажа имамо 5-6.000 више него лекари опште праксе у домовима здравља.

„Пошто и даље живим са родитељима, некако и могу, али је јако тешко&qуот;, каже Љиљана Станојковић за ББЦ на српском.

У Србији лекар опште праксе има плату око 900 евра, специјалиста 1.100, субспецијалиста око 1.200, а медицинске сестре и техничари у просеку 570, подаци су Демостата.

• Како извести операцију над здравством у Србији: Лекари дају девет предлога
• Један дан са лекаром „медицинске пустиње&qуот; у Србији
• Србија и здравство: Лекара опште праксе ни за лек
• Има ли лека: Све мањи број педијатара у Србији, а посла све више

На питања ББЦ новинара како Србија мотивише лекаре да остану у земљи, ако могу да нађу боље плаћени посао у иностранству, Министарство здравља није одговорило до објављивања овог текста.

У региону, највише зарађују лекари у Румунији, где специјалиста зарађује 4.000 евра, субспецијалиста 7.000, а медицинска сестра или техничар око 1.700 евра.

У Словенији су плате лекара специјалиста од 2.000 до 3.000, у Хрватској и Црној Гори од 2.500 до 2.900, у Босни и Херцеговини, Албанији и Бугарској око 2.000, а у Северној Македонији око 1.500 евра.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Кирија и трошкови су изазов

Живот са платом од хиљаду евра, посебно у Београду, најскупљем граду у региону, према подацима за 2023. сајта Нумбео који даје преглед трошкова живота широм света, додатни је изазов.

„За две и по године колико радим, стално се говори о неким повећањима, мени се чини да тога уопште нема, јер је плата иста, а све је поскупело&qуот;, каже Станојковић.

У Србији је стопа инфлације била међу највишима у Европи, а главни покретач су цене хране.

Због специфичне врсте посла има и специфично радно време - 12 сати дан, 12 ноћ, па три дана слободно, када похађа специјализацију гинекологије.

„Добро је радно време, али за тај обим посла и стрес је плата мала.

„Једино кад нас 'закачи' неки празник, па добијемо тог месеца 20-30.000 већу плату, то буде пристојније&qуот;, каже лекарка на другој од четири године специјализације.

Школарина за специјализацију годишње кошта Станојковић 130.000 динара.

Специјализација је волонтерска - сама је плаћа, а по завршетку није условљена да ради у одређеној државној установи.

„Моја колегиница која живи сама и има кредит за стан мора да ради додатно, јер није могла да се одрекне свега другог&qуот;, каже.

Плата потребна за живот у Србији је око 144.000 динара, а нема је чак 87 одсто становништва, објавила је невладина организација Центар за политике еманципације.

Последњих година услед олакшаних услова за добијање посла у иностранству, стотине здравствених радника наставили су каријеру ван Србије, а велики број лекара прелази у приватну праксу.

„Из болнице 'Драгиша Мишовић' су у истом дану отишла три гинеколога да раде приватно, ретко ко остаје&qуот;, каже Станојковић.

По завршетку специјализације, ако би остала у Хитној помоћи, имала би плату око 190.000.

„Опет је мало за толике године школе&qуот;, каже Станојковић.

Због свега тога, али и због све мањег уважавања лекара, посебно из државних установа, она будућност види у приватној пракси или у иностранству.

„Размишљала сам о Словенији, близу је и кажу да су плате знатно боље.

„Здравија су нација јер много више улажу у превентиву, код нас људи пуштају (да се болест развије) и кад се обрате лекару, то је већ крајња фаза&qуот;, каже.

• Бели мантили у Србији иза којих је остала црнина
• Зашто је Србији потребан закон о хитној помоћи: „Био сам запањен што се нико не јавља&qуот;
• Од Миленка Матернија до Гугла: „Педијатри не лече болест, већ децу&qуот;

Није све у новцу

Пут од државне до приватне праксе прешла је њена искуснија колегиница Горица Ђокић, специјалисткиња неурологије.

После 23 године рада у државној болници за психијатрију „Лаза Лазаревић&qуот; отворила је приватну ординацију.

„Нема везе ни са новцем, ни са установом, јако ми недостају моји пацијенти из 'Лазе', али са здравственим стањем нисам могла да издржим више&qуот;, каже она.

Ђокић је са дводеценијским стажом пре три године имала плату око 150.000 динара и каже да јој није исплативије да ради приватно.

„Иако сам самохрана мајка, са том платом сам лепо живела, али радим као коњ, држим предавања и радим као судски вештак.

„Нико не воли да ради 15 сати дневно, ако не мора&qуот;, каже уз осмех Ђокић.

Најниже плате лекара у Србији у региону су „реалност&qуот;, упозорава Ђокић, председница Синдиката лекара и фармацеута.

„Лекар специјалиста у мањем месту, без дежурстава има око 1.200 или 1.300 евра.

„Већина здравствених установа гледа да плати дежурства, али дешава се и да, уместо тога, људи добијају слободне дане које не могу да искористе&qуот;, указује она.

Синдикат је незадовољан што, иако то закон прописује, основице зарада у здравственом систему нису уједначене, каже.

„Дискриминишуће су за лекаре, јер је основица за медицинске сестре и техничаре у три наврата дизана.

„Они су наши сарадници и јако их волимо и поштујемо, али износимо чињенице&qуот;, каже Ђокић.

Основица за медицинске сестре и техничаре је 5.372 динара, а за лекаре је 4.783 динара, према подацима овог синдиката.

Надлежни су повећање плата образлагали све чешћим одласцима медицинских сестара и техничара на рад у иностранство, али је у протеклих 10 година из земље отишло и близу 6.000 лекара, упозорава Ђокић.

Министарство финансија је обавестило синдикат да би овај проблем могао да се реши до почетка 2025. године.

„Надали смо се да ће сви млади лекари који су пожртвовано радили током пандемије ковида бити примљени, што је претходна министарка обећала, а није испуњено.

„Треба да задржимо млади кадар у нашој земљи&qуот;.

• Криза трошкова живота као инспирација стрип ауторки из Србије
• Двоструко више сиромашних у Србији: „Сналази се ко како уме и може&qуот;

Све мање студената уписује Медицински факултет, показује и ова година на Београдском универзитету, примећује Ђокић.

Кад је она уписивала факултет било је по пет заинтересованих за једно место, каже, а ове године - два.

Током 15 година, и ограничени број специјализација је довео до мањка лекара, додаје.

„Од колега који су отишли у иностранство или у приватнике, ретко ко каже да је разлог био новац, углавном кажу услови рада и руковођење, међуљудски односи&qуот;, каже Ђокић.

Један од проблема је да су у неким болницама постављени начелници и директори по страначкој линији.

„Има директора који се понашају као да нису део система, већ да је то њихова прћија, као што има и дивних примера, али зато смо тражили да се направе јасни критеријуми за доделу специјализација&qуот;, каже Ђокић.

Тражили су и измену Кривичног законика - да напад на здравственог радника на службеном месту буде кривично дело.

Недостаје прилика за усавршавањем

Милан Васиљевић, 31-годишњи лекар опште праксе, ради од 2021. као изабрани лекар у Дому здравља у Осечини код Ваљева.

Пошто Дом здравља ради 24 сата, има и ноћна и викенд дежурства, као и кућне посете и збрињавање хитних стања, па је плата задовољавајућа, каже.

„Одударам од лекара у другим домовима здравља или на клиникама где рад не подразумева дежурства, па примају основну плату од око 1.000 евра.

„Три пута сам за ове три године имао повећање плате, уз прековремени, рад празником и викендом, мени је лични доходак виши&qуот;, каже Васиљевић.

Плата му подмирује тренутне потребе, мада и даље живи у породичној кући.

Главни проблеми су му мањак слободног времена, јер често ради викендом, и отежано стручно усавршавање.

„Нашем Дому здравља недостају лекари.

„Желим специјализацију и моји надређени имају исти став, ја сам први на листи, али је проблем што бих у том случају одсуствовао с посла&qуот;, каже.

Васиљевић би прихватио понуду за специјализацију педијатрије, а у Србији нема довољно лекара за најмлађе.

Колеге које су отишле у Црну Гору, где специјалисти имају у просеку плату око 2.500 евра, али кажу да ни тамо услови нису идеални.

„Лошији су услови рада, мањак је лекова и опреме, па због тога некад не могу да спроведу дијагностику како треба&qуот;, каже Васиљевић.

Преоптерећеност медицинског особља (50 одсто) и ниске зараде (46 одсто) највећи су проблеми у здравству у Србији, сматрају лекари у анкети коју су спровели Министарство здравља и Национална алијанса за локални економски развој (Налед) 2023. године.

Сваки десети анкетирани лекар намерава да потражи посао у иностранству у наредних пет година, наводи се у истраживању.

„Не треба то потенцирати - ако вам се не свиђа, идите, већ, напротив, форсирати развој лекара у матичној земљи, да имају могућност учествовања на конгресима и стручних усавршавања у иностранству&qуот;, сматра Васиљевић.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 08.13.2024)