Борба против гениталног сакаћења: „Сада знам како је бити жена у целости”

Упозорење: Овај чланак садржи слике које би могле бити узнемирујуће за неке читаоце.

„Престравила ме је помисао да ће ме поново сећи, иако је овога пута то било уз мој пристанак.

„Али морала сам то да урадим због мог менталног здравља.&qуот;

Шамса Шараве говори о одлуци да се подвргне реконструктивном захвату након што су јој клиторис и стидница одстрањени пре 25 година, када је била шестогодишња девојчица.

Генитално сакаћење обавили су у Сомалији чланови њене шире породице и бабица, код куће.

• Шта је „сакаћење женских гениталија“, где се ради и због чега
• Мајке које се боре против обрезивања жена

Погледајте видео: Операција као пут опоравка после женског обрезивања: „Сада знам какав је осећај бити комплетна жена&qуот;

Према недавном извештају Уницефа, Дечјег фонда Уједињених нација, више од 230 милиона девојчица и жена је генитално осакаћено широм света.

Само у Африци, генитално је осакаћено више од 140 милиона жена и девојака, наводе у извештају.

У Сомалији, Гвинеји и Џибутију, већину девојчица обрезују - око 90 одсто становништва.

Верује се да генитално сакаћење јамчи невиност младе девојке, што се изузетно цени у овим срединама.

Многи у Сомалији повезују невиност жена са чашћу породице.

Верују да част породице остаје неокаљана ако се девојке генитално сакате.

У Сомалији сматрају да необрезане жене нису моралне или да имају јак сексуални нагон, за који верују да може да уништи углед породице.

Шамса каже да је током одрастања имала јаке болове током сваке менструације.

„Само сам желела да никада више не осетим бол&qуот;, каже она.

Крајем 2023. године када је имала 30 година, Шамса је одлучила да истражи могућности реконструктивног захвата да оконча њену агонију.

Већ је живела у Уједињеном Краљевству (УК) и на друштвеним мрежама се борила против гениталног сакаћења жена.

Знајући да многе жене које су у истој ситуацији не знају да ли могу било шта да учине да побољшају квалитет живота, одлучила је да подигне свест о могућностима реконструктивних хируршких захвата.

„Нема довољно информација о самој операцији, зато о томе и говорим&qуот;, каже Шамса.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Реконструкција клиториса се обавља из функционалних разлога, а не због естетике.

Она обухвата реконструкцију клиториса и усне стиднице и уклањање циста и ожиљног ткива како би се смањио бол и обновио сексуални живот жене.

У неким случајевима се вагинални отвор повећава до нормалне величине.

Након много истраживања, Шамса је открила да је једина могућност за њој потребну операцију у Немачкој.

Отворила је страницу за прикупљање средстава и успела је да сакупи 28.000 евра.

Упркос великодушности људи, од којих неки никада раније нису чули за генитално сакаћење жена, није успела да сакупи довољно новца за операцију и сопствене трошкове.

На крају је потрошила више од 34.000 евра за бригу о ћерки током њеног одсуства, лет у Немачку и операцију.

Запала је у дугове, а болници треба да исплати још 3.800 евра.

„Нисам могла да одем на контролни преглед јер не могу то да приуштим&qуот;, каже Шамса која још од операције није била код доктора.

„Плаћати поправку штете коју нисте сами изабрали или је нисте начинили је заиста неправедно.&qуот;

Хируршки захват као лек?

Постоје четири различите врсте гениталног сакаћења жена.

Прва је делимично или потпупно уклањање клиториса.

Друга је потпуно или делимично уклањање клиториса и малих усних стидница (унутрашње усне које окружују вагину), уз или без уклањања великих усана (спољних дебелих набора коже).

Трећа подразумева сужавање вагиналног отвора и затварање које се врши сечењем и премештањем усница.

Четврта, најдрастичнија врста обрезивања обухват уклањање клиториса, стиднице и свега осталог и зашивање преосталог ткива.

У последњих неколико деценија, пластични хирурзи развијају посебне медицинске технике покушавајући да поправе штету начињену гениталним сакаћењем жена.

Прву технику за такву операцију развио је 2004. године француски уролог Пјер Фолде.

Од тада су и други хирурзи развили различите технике реконструкције.

Погледајте зашто УН тражи забрану обрезивања жена

Међутим, у Африци где је потражња за оваквим захватима највећа, приступ реконструктивној хирургији је ограничен.

Тренутно су доступни само у Кенији где пацијенти морају да плаћају из свог џепа, и у Египту, где невладине организације могу да покрију трошкове за неке жене.

У неким европским земљама овакве операције је могуће обавити по веома ниској цени.

Реконструкција клиториса је покривена здравственим осигурањем у Белгији, Немачкој, Француској, Шведској, Финској, и Швајцарској, а доступна је и у Холандији.

Према речима лекара специјалисте за генитално сакаћење у Кенији, у неким афричким земљама све више лекара специјализира реконструктивну хирургију.

„Постоји неколико европских и америчких хирурга који то обављају за заједнице у дијаспори&qуот;, каже Адан Абдулахи, хирург из Најробија.

„Али не може сваки хирург да обави ову операцију. Сложена је и сваки пацијент је другачији&qуот;.

Абдулахи каже да овакви захвати могу бити корисни за све жене које су подвргнуте било којој врсти обрезивања, али да се помоћ највише пружа онима које су највише осакаћене.

„Захват позитивно утиче на порођај, посебно код обрезивања којим се сужава вагина&qуот;, каже он.

Каже да се и други проблеми, попут бола током сексуалног односа, могу значајно побољшати или излечити након операције, и додаје да његове пацијенткиње често имају више самопоуздање „и осећају да су потпуне жене&qуот;.

'Захвати су напорни за тело'

Хаја Билкису, немачка држављанка родом из Сијера Леонеа, имала је неколико операција реконструкције гениталија.

Она саветује друге жене да темељно истраже шта тачно подразумева сваки захват пре него се подвргну операцији.

„Реконструкција не подразумева само реконструкцију клиториса&qуот;, каже.

„Многе жене које су обрезане имају ожиљке, задебљало ткиво.

„Морате о томе да разговарате са вашим доктором.

„Како могу да се уклоне ожиљци? Шта може да се учини да стидница буде еластичнија?&qуот;

Објашњава да то није важно само за сексуални однос, већ и за порођај.

Свака операција коју је имала Хаја трајала је око шест сати.

„То је напорно за ваше тело, под анестезијом сте.

„После морате да узимате лекове. Нисам могла да ходам укупно три недеље&qуот;, каже она.

Због могућих последица операција на тело, неки лекари заговарају нехируршке процедуре.

Докторка Рехам Авад је суоснивачица клинике у Египту Ресторе, основане 2020. године за пружања разних третмана генитално осакаћеним женама.

Авад каже да је одлучила да отвори сопствену клинику још током стажирања када се сусрела са генитално осакаћеном женом.

• „Жене су најснажнија бића на свету&qуот; - поручује нова мис универзума
• Како је јога помогла једној жени да се опорави од силовања, траума и депресије
• „Отац ме је облачио као дечака 10 година да би ме заштитио и да бих могла да живим слободно&qуот;
• Жене и мушкарци равноправни тек за 100 година

Због тога је завршила специјалистичку хируршку обуке за лечење обрезаних жена.

Она каже да иако операција може да олакша живот, понекад су последице сакаћења толико тешке да чак ни најнапредније хируршке технике не могу много да учине да се функције поврате.

„Дефинитивно не мислим да је операција решење за све&qуот;, каже она.

„Заправо смо смањили њихов број&qуот;.

Авад каже да око половина жена које се лече на њеној клиници сада користе нехируршке третмане за повећање протока крви у тој регији.

Такви третмани се примењују упоредо са психолошким терапијама које помажу женама које су обрезане у добу када су могле да запамте то искуство да превазиђу трауме.

Она објашњава да постоји неколико нехируршких третмана, као што је крвна плазма богата тромбоцитима, техника која се сада користи у различитим областима медицине.

„Крвна плазма [може] до поспеши регенерацију и стимулише појачан протока крви и да смањи упале на местима где се убризгава&qуот;, каже она, иако упозорава да су због високе цене ови третмани недоступни многима којима су потребни.

Ново тело

Резултати операције могу да изазову јака осећања код пацијенткиња.

Хаји из Сијера Леонеа је требало времена да се навикне на ново тело.

„Први пут када сам заиста видела мој клиторис, била сам изненађена јер ми је изгледало као да не припада мени&qуот;, каже она.

„Обрезана сам када сам имала осам година. Никад нисам погледала тај део тела&qуот;.

Шамса каже да је упркос дуговима срећна што је уложила у такав хируршки захват.

„Када сам се опоравила, морала сам да научим како да живим са мојим новим клиторисом и стидницом&qуот;, каже она.

„Али сада знам какав је осећај бити жена у целости&qуот;.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру, Инстаграму, Јутјубуи Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 08.14.2024)