Курдски активиста Еџевит Пироглу напустио Србију

Курдски активиста Еџевит Пироглу, који је провео три године у екстрадиционом притвору у Београду, напустио је Србију 7. августа, потврдио је његов адвокат Милан Вуковић за ББЦ на српском.

Пироглу је ослобођен 9. јула, а добио је рок од од 30 дана да напусти Србију, али је и даље био на црвеној Интерполовој потерници, због чега је постојао ризик да поново буде ухапшен уколико пређе границу.

„Мој клијент је на сигурном, али због процедуре прихвата у земљи где се налази не могу да дајем додатне информације у овом тренутку&qуот;, рекао је.

Пироглу је ухапшен у Србији 2021. године, на основу Интерполове потернице коју је расписала Турска, која га је оптужила за тероризам и ратовање на територији стране државе, док је одбрана тврдила да је случај политички мотивисан.

Већи део времена у последње три године, Пироглу је провео у екстрадиционом притвору у Србији, а двапут је штрајковао глађу по више од 100 дана.

Раније истог дана Пироглу је отпуштен из Панчевачке болнице, где је био хоспитализован због нарушеног здравственог стања штрајка глађу.

• Шта изручење једног Курда говори о политици Србије према Ердогану
• Јесу ли руски антиратни активисти „претња по националну безбедност&qуот; Србије

Виши суд у Београду је трипут одлучио да Пироглу треба да буде изручен Турској, али је Апелациони суд сваки пут обарао пресуду.

У зиму 2024. године, када је Апелациони суд донео коначну пресуду против изручења, Пироглу је пуштен из екстрадиционог притвора, али није био на слободи.

Тада је пребачен у Прихватилиште за странце у Падинској Скели, установу притворског карактера.

У понедељак, 8. јула 2024. било је тачно 180 дана од како је притворен, чиме је истекао законски рок за боравак у Прихватилишту за странце.

Еџевит је млађи брат Мусе Пироглуа, политичара курдског порекла и актуелног опозиционог посланика Велике народне скупштине Турске - највишег законодавног тела у тој земљи.

„У последње три године, неколико пута сам долазио у Србију да посетим брата, прво у затвору, а затим и у болници&qуот;, прича Муса Пироглу, који се креће уз помоћ инвалидских колица.

„Највише ме поразила изолација у коју је запао, јер је већ три године заточен у земљи чији језик не говори&qуот;, додаје за ББЦ на српском.

Зашто Турска тражи Еџевита Пироглуа?

Оптужница на основу које је Турска још 2021. тражила изручење, терети Еџевита Пироглуа за пет кривичних дела.

„Између осталог, оптужен је за тероризам, учешће у рату у Сирији, као и за неовлашћено ношење оружја&qуот;, каже адвокат Вуковић који га заступа у екстрадиционом поступку.

„За наводе у оптужници нису пружени валидни докази&qуот;, оцењује он.

Курди, народ који живи на територији Турске, Сирије, Ирака и Ирана, већ деценијама теже да створе независну државу Курдистан, чему се званична Анкара противи.

Међутим, међу Курдима не постоји јединство - подељени су на бројне политичке фракције, које турски политичари често називају „терористичким&qуот; у јавном говору.

Поједине су међународно признате као веома радикалне - амерички Стејт департмент је још 1997. године прогласио Курдску радничку партију (ПКК) за терористичку организацију.

У оптужници против Пироглуа наводи се да је био члан ПКК.

Међутим, његови браниоци тврде да то није истина, већ да је Пироглу заправо предводио Социјалистичку демократску партију (СДП), која ни у Турској никада није проглашена за терористичку организацију.

Курди и рат у Сирији

Када је 2011. године избио рат у Сирији, поједини курдски покрети су у томе видели шансу за независност једног дела територије на северу земље.

Рожава, сиријски град близу границе са Турском, постао је упориште левичарске курдске Партије демократске уније, водеће партије сиријских Курда.

Њихова борба, коју поједини описују као револуцију, 2013. године је довела до самопроглашене аутономије на северу Сирије, у региону који је понео назив Аутономна управа Северне и Источне Сирије, или Западни Курдистан.

Међутим, већ 2014, Рожава се нашла на удару Исламске државе - милитантне групе која је те године освојила велике делове Сирије и Ирака.

Као одговор, међународна коалиција од 87 држава, међу њима Србија и Турска, ујединила се у борби против Исламске државе.

Русија је кренула у сопствену борбу против радикалне милитантне групе.

Што се тиче оптужби за учешће у рату на територији стране државе, правни тим не спори да је Еџевит Пироглу боравио у Сирији, али оспорава доказни материјал који је приложен уз оптужницу.

„Приложени су искази ухапшених Курда, који су под принудом морали да сведоче&qуот;, каже адвокат Вуковић.

Муса Пироглу, који од милоште брата назива Еџе, потврђује да је његов млађи брат боравио у Сирији.

„Био је у Рожави, где су трајале борбе против џихадиста, против Исламске државе&qуот;, прича о периоду после 2016. године.

„Мој брат је херој, а не терориста&qуот;, каже Пироглу.

Додаје да су он и Еџевит одрасли „у заједници курдских Алавита&qуот;, муслиманској групацији која следи учења исламских мистика.

„Наша породица је већ деценијама политички активна кроз социјалистички покрет.

„Годинама су турске власти прогониле многе чланове наше породице - организовали су рације и хапсили нас, а то ни мене није заобишло&qуот;, прича Муса Пироглу.

Марта 2019. године, коалиција предвођена Америком је прогласила победу над Исламском државом.

Међутим, у Турској је то означило почетак обрачуна са политичким противницима, које су власти оптуживале за чланство у терористичким организацијама.

У јесен 2019, у Турској су одржани локални избори, што је додатно подгревало тензије, писао је тада спољнополитички магазин Форин полиси.

„Тако се на мети нашао и Еџевит, који је већ био ван земље&qуот;, каже Муса Пироглу.

Следећи пут, брата је видео у екстрадиционом притвору у Београду.

Погледајте видео: Планирали су живот у Србији, али су морали да оду

Претходна изручења

Његов брат је страховао да до ослобађања неће доћи.

„Бојим се да не постоји политичка воља - да је тако, мој брат би већ био слободан човек почетком ове године, када је Апелациони суд побио пресуду.

„Такође се бојим да српске власти, упркос одлуци суда да не буде изручен, траже начин да га индиректно предају Турској, што би представљало кршење и домаћих закона, и међународног права - зато је овај случај важан&qуот;, рекао је раније Муса Пироглу за ББЦ.

Министарство правде није одговорило на упит ББЦ новинара о перспективи разрешења случаја Еџевита Пироглуа.

• Ко су непожељни људи и догађаји на Балкану
• „Протерани смо&qуот;: Зашто руска породица пакује кофере и одлази из Србије

Протеклих година, Србија је већ неколико пута изручила стране држављане, кршећи међународно право, о чему је ББЦ већ писао.

Један од примера је Џевдет Ајаз, курдски активиста, изручен Турској децембра 2017. године.

Турским властима је предат на основу одлуке српског суда, али упркос апелима Комитета за спречавање тортуре Уједињених нација да се са одлуком сачека.

„Председник Александар Вучић је хтео да учини свом пријатељу Ердогану и испоручио је Ајаза&qуот;, рекао је раније аналитичар Бошко Јакшић за ББЦ на српском.

Због одлуке власти да га ипак изруче, Србија је оглашена одговорном за кршење Конвенције УН против мучења и других свирепих, нечовечних или понижавајућих казни или поступака.

Комитет УН тада је наложио Србији да Ајазу „пружи обештећење&qуот; - за нематеријалну штету која је последица физичке и психичке патње која му је проузрокована.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 08.15.2024)