АП: Ко плац́а венчање? Обичаји не важе увек

Одец́а, путовање, храна, пиц́е, цвец́е... - нема краја трошковима за традиционална венчања.Некада се очекивало да ће родитељи младе платити вец́ину трошкова, али као и многи други аспекти венчања, променио се и бонтон у вези с тим. Расте старост парова који се први пут венчавају, а и њихови родитељи су старији и размишљају о штедњи за пензију или су вец́ пензионери.

То ко плац́а је тема за заиста искрен разговор пара, родитеља и, ако их има, и других који би можда желели да допринесу, рекла је Лизи Пост, копредседница Института Емили Пост и ководитељка подкаста "Сјајан бонтон".

"Често су то само родитељи, али не сви", рекла је она и упозорила: "Никада не претпостављајте да ц́е неко допринети вашем венчању".

Џов Мејер, планер венчања и дизајнер из Њујорка, се слаже: "Током година смо открили да се то потпуно променило", рекао је он. "Тешко је говорити о новцу, али то је једно од најважнијих питања које парови морају да поставе".

Међу америчким корисницима сајта за планирање венчања "Тхе Кнот" родитељи у просеку дају нешто више од половине буџета за венчање, а парови покривају остатак, рекла је уредница Сара Хенлон.

Од 1998. стално расте старост и мушкараца и жена који први пут ступају у брак. Просечна старост мушкараца који се први пут венчавају била је прошле године 30,2 године, по америчком Бироу за попис становништва, а жена 28,4. Године 1947. медијане су биле 23,7 за мушкарце и 20,5 за жене.

"Пошто се парови венчавају касније у животу када су многи финансијски стабилнији, одлучују да сами плате вец́ину трошкова, или чак цело венчање, понекад прихватајуц́и прилоге својих породица као гест подршке, а не као дужност", рекла је Мика Мејер из агенције "Беаумонт Етиqуетте" у Њујорку.

Има и родитеља који су годинама штедели за венчање своје деце и желе да плате све.

Просечна укупна цена венчања и свадбеног ручка или вечере у нечијој кући прошле године је међу америчким корисницима "Кнота" била 35.000 долара. То је 5.000 долара скупље него 2022, вероватно због инфлације и укупних економских прилика.

Просечна цена венчања и свадбеног ручка или вечере ван нечије куће, на посебном месту за венчања, била је 41.000 долара. Уз то се показало да се за венчања за први брак обично даје више новца него за неки наредни, те планери и то узимају у калкулацију.

Мејер је рекао да венчање може коштати много више у градовима као што је Њујорк, где може да премаши 100.000 долара.

Уз то многи млади људи траже идеје за венчање на Пинтересту, Инстаграму и ТикТоку, рекао је он, а да "немају појма колико то кошта".

Обичаји и правила су некада били јаснији.

Листа плаћања за младину страну била је дугачка, али јасна: веридба, планирање венчања, позивнице, фотографије и видео-снимци, место одржавања, одец́а невесте, цветни аранжмани, декор, свадбена торта, вец́ина трошкова свадбеног ручка или вечере и много другог.

Међу обавезама младожењине стране били су: дозвола за венчање и хонорар званичника који обавља венчање, кићење цвећем свих званица на венчању, трошкови пробног свадбеног ручка или вечере и, понекад, пиће за сам свадбени ручак или вечеру.

Али сада су сви ти трошкови отворено питање за многе парове из више разлога.

Многи за које Мејер каже да сами плац́ају венчања су истополни парови и они који неће новац родитеља јер им то доноси нежељене обавезе.

"Сами плац́ају и они који имају највише новца и највише захтева. Новац је моц́", рекао је он.

Мејер, стручњак за бонтон, каже да верске и културне норме често диктирају која породица плац́а венчање и колико троши.

Ник Лејтон из подкаста о бонтону "Да ли су те одгајали вукови?" (Вере Иоу Раисед би Волвес?) је рекао да је све чешц́е да се трошкови деле и на породице и на пар који се венчава.

"Свака страна доприноси ономе што жели", рекао је он. "То често значи да ц́е свака страна дати другачији износ, што је сасвим разумно", али може изазвати проблеме.

Како младенци постају старији, трошкови венчања се чешће судадарју с њиховим другим скупим жељама, попут куповине куц́е.

То је крупан разлог да родитељи који су штедели да би остварили свадбене снове своје деце, сада чешц́е препуштају потомцима да одлуче на шта ц́е потрошити њихов новац.

Мејер упозорава и да уштеђени новац можда нец́е бити довољан да испуни свадбене фантазије деце, те "свима говоримо да венчање није вредно задуживања и, мада венчање јесте невероватна забава, ипак их питамо чему још бисте се радовали у животу".

(Бета, 25.08.2024)