Гњот: Мој случај је важан за све јер је питање правде
Белоруски активиста Андреј Гњот изјавио је данас у Београду да је одлука о томе да ли ће бити изручен Минску важна за све јер је питање правде.
Апелациони суд у Београду није на данашњем рочишту одлучио по жалби на одлуку о изручењу Минску белоруског борца за демократију, чему се противе бројне невладине организације и активисти.
Судија Милимир Лукић изјавио је на крају рочишта да ће судско веће одлуку донети иза затворених врата, те да ће она бити саопштена писаним путем.
Законски рок за доношење одлуке је три месеца, али се Гњотов бранилац Филип Софијанић, судећи по пракси, нада да ће она бити изречена у наредних неколико недеља.
"Очекујемо да Апелациони суд укине одлуку Вишег суда у Београду. То је према нама једини логичан исход или да је преиначи, потврђивање овакве одлуке би било катастрофа и са професионалне и са људске стране", рекао је он новинарима испред суда.
Додао је да га не брину добре политичке везе Београда и Минска.
Гњот је новинарима рекао да му је на рочишту деловало да су "сви све разумели" и да очекује "позитивну одлуку и правду".
"Волео бих да одем кући, али не у Белорусију јер је моја Белорусија велики затвор", додао је и захвалио свима у Србији на подршци.
Још је рекао да би када буде ослобођен, пре него што се врати на Тајланд где је живео у егзилу, желео да посети активисте и демократске организације широм света који су му помагали у борби.
Подршку је добио и јутрос у Београду, уочи рочишта. Након што је уз аплауз дочекан испред суда рекао је да је нервозан јер "тако нешто није видео никада у животу.
Више десетина људи дочекало га је са транспарентима "Не екстрадицији Андреја Гњота", "Слобода за Андреја Гњота", "Србија не сме бити тамница", "Изручење=смрт".
Да Гњота не изруче Белорусији, власти Србије су позвале и десетине европских уметника, режисера и глумаца. У писму објављеном јуче, потписници су упозорили да Гњоту, новинару и филмском ствараоцу, прете "затвор, мучење па чак и смртна казна" ако буде изручен белоруским властима.
Током претреса рекао је суду да је захваљујући пажњи Апелационог суда и труду његових бранилаца пуштен у кућни притвор из затвора, али да то "није живот нормалног човека".
"Ја настављам да патим и не разумем зашто ми се све ово дешава", рекао је додајући да је према оптужбама из Белорусије он милионер, а да је то случај "сада би био у казину, а не у судници".
Апеловао је на суд да га не враћају у диктатуру где га, како је поткрепио тврди доказима, очекује тортура и "практично смрт".
"Ви имате или желите да имате децу, ја сам нечије дете, ја желим да имам децу, немојте ме лишавати тога. Не смете да шаљете невиног човека у смрт. Та ће мала грешка оставити траг на Србију. Молим вас да ми сачувате живот јер је то врло лако, живела Србија", закључио је обраћање активиста.
Његови браниоци током претреса тврдили су да Виши суд у Београду није поткрепио доказима оправданост његове екстрадиције, односно да је починио неко кривично дело. Док је, навели су у обраћањима тројица адвоката, Гњот донео "осам килограма" папира који доказују да је невин и да се ради о политичком прогону, те да га у Белорусији очекује лош третман и неправично суђење.
Адвокати су додали и да у првостепеном суду није извршена процена ризика од тортуре.
"Његов живот није нечији један дан на послу, ни у Вишем суду ни тужиоцима. Виши суд се понашао врло ноншалантно, не постоји доказ да је починио кривично дело", рекао је један од адвоката окривљеног, Филип Софијанић.
Данас су такође у записник унете и петиције уметника и активиста из Србије и света, као и званичан допис Интерпола да му је потерница укинута.
Гњот је у октобру 2023. ухапшен на аеродрому у Београду, по у међувремену укинутој потерници Интерпола коју је за њим расписала Белорусија. У београдском Централном затвору провео је седам месеци, а од 5. јуна је у кућном притвору.
Минск терети Гњота за утају пореза, док он те оптужбе описује као лажне и тврди да је реч о "системском механизму гоњења" противника режима.
Гњот је један од неколико стотина хиљада грађана Белорусије који су учествовали у масовним демонстрацијама 2020. године, оспоравајући победу Лукашенка на председничким изборима. Западне земље не признају резултате тих избора, а Европска унија увела је санкције Минску због репресије над учесницима постизборних демонстрација.
Оснивач је Слободне асоцијације спортиста (СОС) коју Лукашенков режим третира као екстремистичку организацију. Отвореним писмом, које је потписало више од 2.000 белоруских спортиста и спортских представника, та организација је тражила поништавање избора 2020. године, оставку Лукашенка и слободу за све ухапшене током масовних протеста.
Када је Гњот у јуну 2021. добио судски позив без потписа, у којем се од њега тражи да "као сведок" дође у истражни биро Белорусије, адвокати су му саветовали да напусти Белорусију јер такви позиви указују да власти желе да га ухапсе. У Србију је, како је раније рекао, дошао пословним поводом са Тајланда, где је био у егзилу.
(Бета, 27.08.2024)
