Амерички стручњак за спољну политику: Повратак Трампа значио би још мекши приступ САД према Вучићу

Амерички стручњак за спољну политику Едвард П. Џозеф изјавио је данас да би могући повратак Доналда Трампа на место председника САД могао а доведе до драстичних промена у спољној политици Вашингтона и још мекши приступ према властима у Србији.

"Трамп може покушати да постигне споразум са Русијом о Украјини и гурне Украјину ка територијалном решењу. Ако то уради, показујући неку врсту пријатељског односа са Путином, то се одмах одражава на Балкан. Јер сврставање с аутократом попут Путина значи још мекши приступ (председнику Србије Александру) Вучићу. По мом мишљењу, чак је и администрација (садашњег председника САД) Џозефа Бајдена била превише мека према њему", казао је он.

Џозеф је у интервјуу за Радио слободна Европа (РСЕ) казао да победа демократске кандидаткиње Камале Харис на председничким изборима у САД у децембру не би сигурно значила наставак Бајденовог приступа Балкану "који је у неким аспектима био наставак Трамповог приступа".  

"Трамп је гурао мини-шенген, Бајден је гурао отворени Балкан. Ситуација на Балкану се погоршала, а да ли ће Харис препознати тешкоће са којима се Бајден сусрео на Балкану, с погоршањем од почетка рата у Украјини, и покушати нешто другачије, не знамо. Мислим да би Харис требало да пажљиво испита потешкоће које је Бајденова администрација имала и да се суочи са – како сам то назвао у свом писању – балканским парадоксом", казао је он.

Додао је да би Харис и њени саветници требало да испитају парадокс зашто се ситуација на Балкану погоршала када је од почетка руске инвазије на Украјину Запад јачи и јединственији, Русија слабија и изолованија, односи Косова и Србије још гори као и односи Србије са земљама у региону.

Џозеф наводи да недавна посета баканским престоницама директора ЦИА Вилијема Бернса, који је укључен у сложеним преговорима о прекиду ватре у Гази, одражава сталну бригу Бајденове администрације за Балкан.

"Разлог његовог одласка нема везе с одржавањем високог нивоа интересовања за регион, већ са забринутошћу и бригом око тога. И то је другачије од онога што смо чули на почетку Бајденове администрације. То је била посета за обуздавање, да се упозоре актери попут (председника Републике Српске Милорада) Додика и других који би могли предузети дестабилизујуће кораке", казао је он.

Професор да сматра да је Бернс током састанка у Београду рекао Вучићу да зна шта се десило у Бањској и каква је била улога председника Србије у томе али и да није сигуран да је његова порука примљена јер Бајденова администрација има конфликтан приступ Београду, за разлику од Бањалуке.

"По мом мишљењу, оно што је Бернс рекао (премијеру Косова Аљбину) Куртију јесте да је појачао поруку која се чула и од амбасадор Ховенијера – да не предузима једностране акције и да не дестабилизује регион. Као директор ЦИА-е, Бернс је можда такође настојао да повећа свест о руским активностима и интересовању за регион", казао је професор.

(Бета, 28.08.2024)