"Био сам ложач лешева у Аушвицу": Србин сведочио паклу Аушвица, пунио пећи до врха, најтеже му је падао рад са децом и трудницама: "То је било срце да ти препукне... Жене нису знале шта их чека иза завесе"
Блиц 28.08.2024
Најтужније место на свету, логор у којем је људски мозак нациста радио најгоре могуће ствари у историји човечанства, деценијама изазива и изазиваће тугу, бол, неверицу на сам помен имена. Исповести оних који су преживели са сваким словом стварају нову кнедлу у грлу. Управо таква је и исповест Чеде Петровића, Србина са Косова, који је био један од ложача лешева у Аушвицу.
Рођен сам на Косову, село Ливаде. Моја мајка и мој отац имали су десеторо деце. Ја сам као мали, најстарији, чувао туђу стоку. Нисам имао ни каиш, панталоне да вежем. И зими и лети били смо боси. Парче хлеба за цео дан. Тако је то било до моје осамнаесте године, до 1941. Тад сам пришао Партији. Био сам партизански курир. Односио сам пошту, а задатак ми је био да радим као црквењак у сеоској цркви, да ме не ухвате. Знао сам напамет све молитве и цео црквени обред.
